NJEGOŠEVOM ULICOM – POEZIJA NOVOG TALASA
***
vrata da se šire
prostore da osvajaju
ko ugleda vrata
i slučajno mene pred vratima
ko u okretu oseti
ko čuje ko spazi
kako se tolika sličnost odvaja
i nekud sama polazi
taj naglo počne da kopni
da se ugiba da nestaje
i samo par stopa
u prahu za sobom ostavi
vrata su to puna prostora
vrata večita
ona što u svojim uglovima
sama po sebi nestaju
Živko Nikolić (1958)
Iz knjige Približavanje, Književna omladina Srbije, Beograd, 1982.
Mada nešto drugačiji od novotalasnog mejnstrima, ovaj pripadnik Beogradske manufakture snova nastavljao je liniju Nastasijevića i Pope.