ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
***
врата да се шире
просторе да освајају
ко угледа врата
и случајно мене пред вратима
ко у окрету осети
ко чује ко спази
како се толика сличност одваја
и некуд сама полази
тај нагло почне да копни
да се угиба да нестаје
и само пар стопа
у праху за собом остави
врата су то пуна простора
врата вечита
она што у својим угловима
сама по себи нестају
Живко Николић (1958)
Из књиге Приближавање, Књижевна омладина Србије, Београд, 1982.
Мада нешто другачији од новоталасног мејнстрима, овај припадник Београдске мануфактуре снова настављао је линију Настасијевића и Попе.