Tema: SVAKI JE MESEC FEBRUAR
MAČKA KOJA LOVI PURPUR
Pre mnogo godina, u vreme prvih pesničkih
Priznanja, kad verovah da poezija… i tako dalje,
Prijatelj je primetio da ta poezija i nije nešto
Naročito, obično ređanje besmislenih slika.
On je tada svojski pokušavao da piše,
Nije baš išlo. Onda je, budući pametan, odustao,
Bavio se politikom, postao poslovni čovek,
Ako taj izraz nije suviše jak.
Nije taj čovek od posla presudan za ovu priču,
Ni to što mi je sve manje prijatelj, kako stižu,
Sasvim prozaični, uspesi. Važne su slike
Iz njegove opaske. Mogu one zaista biti
Neutemeljene, ima sijaset primera u srpskoj
Poeziji. Ali im se ne može odreći invencija,
Sprdnja, moć da zasene biznismene, da razore.
Ovako nekako:
Mačka je skotna, jer pacovi premeravaju avliju,
Dvorište bez granica je. Međe koristimo
Umesto vizantijske pređe. U zabitim
Krajevima mesto šalova vezuju oblake oko vrata,
Purpurne i cinober, ah, oker, sve je oker
Pod abažurima, i mačka je oker, nosi mandarinu
U gubici, sabira boje za obitelj. A tamo
Nedaleko, jedu mačke, ih, oni ljube delikatese.
Možda će pojesti našu mačku, prijatelju.
Kanibalizam je biznis, shvati. Barbari, eh,
Premeravaju dvorište. Završiće posao,
Premda je trenutno teodolit neispravan.
Uzalud postoje templari. Uh, uzalud.
Živorad Nedeljković (1959)
Iz knjige Tutin i još 50 pesama, Povelja, Kraljevo, 1998.
Kao i u prethodnom slučaju, knjgu Tutin i još 50 pesama nije moguće naći u knjižarama, vrlo teško i u bibliotekama, pa se zato za dalje čitanje preporučuje dostupnije izdanje Sušti poslovi, Povelja, Kraljevo, 2002.
Beleška o Nedeljkoviću i dalje je data uz pesmu za 8. januar.