Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
U LEPOM NADMETANJU
Popodne te, naizgled sporo, uljuljkuje
Davnim katrenima, ali namah shvatiš
Da već gori ulično svetlo. Veje sneg
Kroz granje, u lepom nadmetanju za prevlast.
Netom rasanjen, sve moraš na prečac –
Od traženja vunenih džempera, do umakanja
Kolačića u čaj – ne bi li doskočio mraku
Što iza ugla, izmišljenog ali mogućeg,
Isplažen, prlji kao kopriva.
Bolna je brzina, iako obuhvata plemenitu
Brigu za biljke i životinje, iako uvek iznova
Podučava da telu nužni su neispisivi trzaji,
Kad predvajaš oblice, ili unosiš repu
U podrum, kad potrčiš da slamu razveješ.
Još to – i ponešto nevažnije – a onda
Idi, uđi, osuši kosu, i pomisli
Na hladno sleganje, gledajući pahulje
Pod svetlima. Kaži: dosta je bilo uljuljkivanja,
Zaboravi nedovršenu pesmu o snu i knjizi.
I nemoj novu početi, dok ne zaviriš iza ugla.
Živorad Nedeljković
Iz knjige Jezik uveliko, Narodna biblioteka Radoslav Vesnić, Kraljevo, 2000.
Živorad Nedeljković (Kraljevo, 1959), objavio knjige pesama: Pogrešna prognoza (1991), Majka (1994), Tutin i još pedeset pesama (1998), Jezik uveliko (2000), Tačni stihovi (2001), Sušti poslovi (2002), Negde blizu (2003), Drugi neko (2005) i Ovaj svet (2009). Za poeziju je dobio nekoliko nagrada, između ostalih i Zmajevu nagradu Matice srpske.
Radi kao urednik u kraljevačkoj Povelji, kući specijalizovanoj za poeziju i kritiku poezije, jednoj od sve ređih ovakvog usmerenja u Srbiji.