Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
ИЗВАН ЗАЛА
Ти спаваш са очима изван сваког зла
Бојом верности пламти зеница, а дужица
Збуњује археологију. Хумка: минерал: жица
Непатворене руде буја. Пораз посног тла.
Дуго слутим, а слутити још једино знам,
Тебе у каквом предмету, у вази, или врчу.
У тескоби коморе ружа, каранфил у грчу
Јагодице. Грч сталактита, издробљени кам.
Разлажеш старо и формираш ново, чисто.
Глазура од зенице, орнаменти од дужице,
Суд и сасуд у посном, кадионица од истог.
Слутим: археолози слуђени, стид минерала
Због оваквог столећа, а ти трнова ружице,
Ти мирно спаваш са очима изван свију зала.
Живорад Недељковић (1959)
Из књиге Мајка, БИГЗ, Београд, 1994.
Мотив мртве драге из Дисове песме код Недељковића је искоришћен и преуобличен у мотив умрле мајке.