VIŠE OD GLASA, VIŠE OD MIRISA
Za tajnu idilu
Pusti me da ti ljubim
polagano lice u rano jutro
i da moji prsti miluju
uzrujano meku oblinu ti grudi.
Ljubavi moja:
Čulo mi razdeljuje osetljivost
i što je tvoje mene dira
zrela larva onog što će doći.
Ti i ja
u ovoj avanturi zatečeni
čekamo da kucne dogovoreni čas
u nekom delu nas.
Idi. Ne zaboravi.
Ovog jutra u Infuleni
na desetom kilometru od slobode
nešto natprirodno se zbiva:
Tako je.
Ja zatvorenik.
A ti, moja ženo,
posle posete odlaziš kad ti se prohte
ali neslobodna.
Žoze Kraveirinja (Lorenso Markeš, 1922 – Maputo, 2003)
Prepev Marina Ljujić
Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.