Tema: MORE PRE NEGO USNIM
PROCVETALO MORE
Pena prekri plato šarenkasto nežan,
dok svež vetar ljuška talas koji kliže
i profil je neba ko u nekog ježa,
sličan čamcu koji crno jedro diže.
Pod mojim stopama more sjaj poprima,
ciglasto, pa rujno, ljubičasta tajna,
pa belo ko jagnjad koje nosi plima,
pa zeleno kao livada beskrajna.
Morske životinje koje s plimom plove,
ko u zrelom žitu kad vetrina pirne,
lete, s kovitlacem, sred vode prozirne.
Dok na zemlji jedan lahor u cvetove
rasipa krilato pijanstvo nemira,
iznad okeana cveta let leptira.
Žoze Marija de Eredija (1842-1905)
Preveli sa francuskog Tatjana Pajić i Vladimir Jagličić
Iz knjige Trofeji, Intelekta, Valjevo, 2000.
Jedan zaboravljeni i slabo prevođeni pesnik, koji je, međutim, presudno uticao na srpsku poeziju pred Prvi rat.