Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
ПРОЦВЕТАЛО МОРЕ
Пена прекри плато шаренкасто нежан,
док свеж ветар љушка талас који клиже
и профил је неба ко у неког јежа,
сличан чамцу који црно једро диже.
Под мојим стопама море сјај поприма,
цигласто, па рујно, љубичаста тајна,
па бело ко јагњад које носи плима,
па зелено као ливада бескрајна.
Морске животиње које с плимом плове,
ко у зрелом житу кад ветрина пирне,
лете, с ковитлацем, сред воде прозирне.
Док на земљи један лахор у цветове
расипа крилато пијанство немира,
изнад океана цвета лет лептира.
Жозе Марија де Ередија (1842-1905)
Превели са француског Татјана Пајић и Владимир Јагличић
Из књиге Трофеји, Интелекта, Ваљево, 2000.
Један заборављени и слабо превођени песник, који је, међутим, пресудно утицао на српску поезију пред Први рат.