Tema meseca: GOLE ISTINE ILI ONO ŠTO NEDOSTAJE
NAJBOLJE GODINE NAŠIH ŽIVOTA
Putujemo posteljama
umorni od još jedne
navike
tela mladih i lepih bogova
postala su tela
neprijatelja
krevet na kome smo
proveli godine
postao je muzej
okamenjenih strasti
i opet imamo razlog
da jedno drugom
okrenemo leđa
kad ugasimo svetlo
izgubio sam te
nenamerno i lako
i još jednom smo postali
divni gubitnici
helijumske lutke
u osvetljenim izlozima lokala
sunce lebdi
nad promrzlim parkom
obasjava suvi zimski pejzaž
najveća gužva
u autobusu za groblje
samo je vetar
usamljeniji od nas
Zvonko Karanović (1959)
Iz knjige Box set : Sabrane pesme, LOM, Beograd, 2009.
Zvonko Karanović (1959) spada u najznačajnije i najčitanije pesnike srednje generacije u srpskoj poeziji. Objavio knjige pesama: Blitzkrieg (1990), Srebrni surfer (1991), Mama melanholija (1996), Extravaganza (1997), Tamna magistrala (2001), Neonski psi: izabrane pesme (2001), Svlačenje (2004), Tamna magistrala: izabrane pesme (2008) i Box set: sabrane pesme (2009).
Pored poezije, objavio je i romanesknu trilogiju Dnevnik dezertera: Više od nule (2004/2006), Četiri zida i grad (2006) i Tri slike pobede (2009).
Pesma „Najbolje godine naših života“ prvobitno je objavljena u knjizi Tamna magistrala.