Petnaesti Festival autorskog filma, 6.dan

Film JA, DON ĐOVANI (DKC, 18.00) je elegantna i, na trenutke, razdragana priča u kojoj je kreiran svet Mocarta i ispričana priča o nastanku jedne od njegovih najvećih opera – “Don Đovanija”, gde se reditelj usuđuje da ispita poreklo inspiracije za Mocartov rad i to povezuje sa radnjom iza scene koja je puna drame i neumerenosti kao i sama opera.

ponedeljak 30. novembar

10.00: CRNCI (Hrvatska) režija: Zvonimir Jurić, Goran Dević 75 min
Ratna drama o zapovedniku voda koji tokom primirja priprema akciju izvlačenja tela poginulih saboraca…
Tokom rata u gradu pod opsadom vod nazvan Crnci, zadužen za obavljanje prljavih zadataka, mora biti rasformiran jer je potpisano primirje. Zapovednik voda Ivo (Ivo Gregurević) priprema akciju izvlačenja tela trojice svojih poginulih ljudi iz šume i istovremeno želi, usprkos primirju, da minira branu i tako nanese štetu neprijatelju. Preživeli članovi voda, Darko (Rakan Rushaidat), Barišić (Krešimir Mikić), Franjo (Franjo Dijak) i Šaran (Nikša Butijer), mučeni svaki svojim ličnim osećajima krivice i dilemama, kreću u akciju i u šumi nalaze neprijatelja tamo gde su ga najmanje očekivali – u sebi samima.

13.00: POBEĐUJ! (Italija/Francuska) režija: Marko Belokio 122 min
Film je fokusiran na Albina, vanbračnog sina fašističkog diktatora Benita Musolinija. Benito je svoje dete i njegovu majku, kozmetičarku Idu Dasler, krio u azilu gde su oboje i umrli pre Musolinijeve egzekucije 1945. godine.

15.15: BELA TRAKA (Austrija/Fra/Nem/Ital) 144 min; režija: Mihael Haneke
Selo u protestantskoj severnoj Nemačkoj pred sam početak Prvog svetskog rata. Priča o deci iz hora koji vodi seoski učitelj, kao i njihovim porodicama. Dešavaju se neobične nesreće koje postepeno počinju da liče na neki kazneni ritual. Da li ritualno kažnjavanje ima uticaja na školski sistem i da li je ovo preteča pojave fašizma? Ko stoji iza svega?

18.00: JA, DON ĐOVANI (Ital/Španija) režija: Karlos Saura 127 min
U ovoj elegantnoj i, na trenutke, razdraganoj priči kreiran je svet Mocarta i ispričana priča o nastanku jedne od njegovih najvećih opera – “Don Đovanija”. Iako u filmu ima pesme i pozorišta, ovo nije obično izvođenje opere. Naime, reditelj se usuđuje da ispita poreklo inspiracije za Mocartov rad i to povezuje sa radnjom iza scene koja je puna drame i neumerenosti kao i sama opera. Okosnica priče su ljubav i ljubomora sa divama koje su sklone spletkarenju, dvorskim kompozitorima, vernim suprugama i ostalima. Sam veliki kompozitor u ovoj priči nije na centralnom mestu, već je to njegov, često zanemarivani, pisac libreta koji je koristio sav ovaj živopsini materijal kao umetničku inspiraciju. Fascinantni i veliki Lorenco Da Ponte je sročio Mocartove najbolje opere kao što su “Tako čine sve”, “Figarova ženidba”, kao i “Don Đovani”, opera na kojoj su poslednji put sarađivali i koja predstavlja pravi biser ovog opusa. A život Lorenca Da Pontea je i sam po sebi ličio na operski libreto…

20.30: POLICIJA,PRIDEV (Rumunija) režija: Korneliju Porumboju 115min
U ovoj studiji prirode moći upoznajemo policajca kome priroda zadatka na koji je raspoređen nikako ne prija. Kristi je sezonski policijski detektiv koji se nedavno oženio Ankom i želi da usreći svoje nadređene. Njegov šef Nelu mu daje zadatak da špijunira Viktora, tinejdžera za koga se sumnja da diluje drogu za lokalni kartel. Kristi provodi nekoliko nedelja prateći Viktorove akcije i uveren je da dečak konzumira marihuanu sa svojim prijateljima, ali da nije upleten u preprodaju narkotika i da ga treba ostaviti na miru. Kristi je takođe svestan da rumunske vlasti u skorijoj budućnosti žele da olabave zakone vezane za drogu, pa mu se čini besmislenim da juri Viktora i na taj način mu uništi život. Međutim, Nelu nije spreman da mladića pusti tek tako…

22.30: UBIO SAM MAJKU (Kanada) režija: Ksavijer Dolan-Tadros 96min
U ovoj poluautobiografskoj priči Ksavier Dolan, kome je to scenaristički, producentski i rediteljski debi, precizno i temeljno istražuje napet odnos između dečaka i njegove majke. Sedamnaestogodišnji Hubert Minel ne voli svoju majku. Prezire je i primećuje samo njene neugledne džempere, kič ukrase i mrvice hleba koje joj ostaju u uglu usana dok žvače. Osim tih iritantnih, površinskih detalja, tu je i majčin omiljeni mehanizam manipulacije i krivice. Zbunjen odnosom ljubavi i mržnje koji ga sve više opseda, Hubert proživljava marginalne i tipične tajne adolescencije – umetnička otkrića, nepristojna iskustva, otvaranje prijateljima, seks i odbijanje.