Петнаести Фестивал ауторског филма, 6.дан

Филм ЈА, ДОН ЂОВАНИ (ДКЦ, 18.00) је елегантна и, на тренутке, раздрагана прича у којој је креиран свет Моцарта и испричана прича о настанку једне од његових највећих опера – “Дон Ђованија”, где се редитељ усуђује да испита порекло инспирације за Моцартов рад и то повезује са радњом иза сцене која је пуна драме и неумерености као и сама опера.

понедељак 30. новембар

10.00: ЦРНЦИ (Хрватска) режија: Звонимир Јурић, Горан Девић 75 мин
Ратна драма о заповеднику вода који током примирја припрема акцију извлачења тела погинулих сабораца…
Током рата у граду под опсадом вод назван Црнци, задужен за обављање прљавих задатака, мора бити расформиран јер је потписано примирје. Заповедник вода Иво (Иво Грегуревић) припрема акцију извлачења тела тројице својих погинулих људи из шуме и истовремено жели, успркос примирју, да минира брану и тако нанесе штету непријатељу. Преживели чланови вода, Дарко (Ракан Русхаидат), Баришић (Крешимир Микић), Фрањо (Фрањо Дијак) и Шаран (Никша Бутијер), мучени сваки својим личним осећајима кривице и дилемама, крећу у акцију и у шуми налазе непријатеља тамо где су га најмање очекивали – у себи самима.

13.00: ПОБЕЂУЈ! (Италија/Француска) режија: Марко Белокио 122 мин
Филм је фокусиран на Албина, ванбрачног сина фашистичког диктатора Бенита Мусолинија. Бенито је своје дете и његову мајку, козметичарку Иду Даслер, крио у азилу где су обоје и умрли пре Мусолинијеве егзекуције 1945. године.

15.15: БЕЛА ТРАКА (Аустрија/Фра/Нем/Итал) 144 мин; режија: Михаел Ханеке
Село у протестантској северној Немачкој пред сам почетак Првог светског рата. Прича о деци из хора који води сеоски учитељ, као и њиховим породицама. Дешавају се необичне несреће које постепено почињу да личе на неки казнени ритуал. Да ли ритуално кажњавање има утицаја на школски систем и да ли је ово претеча појаве фашизма? Ко стоји иза свега?

18.00: ЈА, ДОН ЂОВАНИ (Итал/Шпанија) режија: Карлос Саура 127 мин
У овој елегантној и, на тренутке, раздраганој причи креиран је свет Моцарта и испричана прича о настанку једне од његових највећих опера – “Дон Ђованија”. Иако у филму има песме и позоришта, ово није обично извођење опере. Наиме, редитељ се усуђује да испита порекло инспирације за Моцартов рад и то повезује са радњом иза сцене која је пуна драме и неумерености као и сама опера. Окосница приче су љубав и љубомора са дивама које су склоне сплеткарењу, дворским композиторима, верним супругама и осталима. Сам велики композитор у овој причи није на централном месту, већ је то његов, често занемаривани, писац либрета који је користио сав овај живопсини материјал као уметничку инспирацију. Фасцинантни и велики Лоренцо Да Понте је срочио Моцартове најбоље опере као што су “Тако чине све”, “Фигарова женидба”, као и “Дон Ђовани”, опера на којој су последњи пут сарађивали и која представља прави бисер овог опуса. А живот Лоренца Да Понтеа је и сам по себи личио на оперски либрето…

20.30: ПОЛИЦИЈА,ПРИДЕВ (Румунија) режија: Корнелију Порумбоју 115мин
У овој студији природе моћи упознајемо полицајца коме природа задатка на који је распоређен никако не прија. Кристи је сезонски полицијски детектив који се недавно оженио Анком и жели да усрећи своје надређене. Његов шеф Нелу му даје задатак да шпијунира Виктора, тинејџера за кога се сумња да дилује дрогу за локални картел. Кристи проводи неколико недеља пратећи Викторове акције и уверен је да дечак конзумира марихуану са својим пријатељима, али да није уплетен у препродају наркотика и да га треба оставити на миру. Кристи је такође свестан да румунске власти у скоријој будућности желе да олабаве законе везане за дрогу, па му се чини бесмисленим да јури Виктора и на тај начин му уништи живот. Међутим, Нелу није спреман да младића пусти тек тако…

22.30: УБИО САМ МАЈКУ (Канада) режија: Ксавијер Долан-Тадрос 96мин
У овој полуаутобиографској причи Ксавиер Долан, коме је то сценаристички, продуцентски и редитељски деби, прецизно и темељно истражује напет однос између дечака и његове мајке. Седамнаестогодишњи Хуберт Минел не воли своју мајку. Презире је и примећује само њене неугледне џемпере, кич украсе и мрвице хлеба које јој остају у углу усана док жваче. Осим тих иритантних, површинских детаља, ту је и мајчин омиљени механизам манипулације и кривице. Збуњен односом љубави и мржње који га све више опседа, Хуберт проживљава маргиналне и типичне тајне адолесценције – уметничка открића, непристојна искуства, отварање пријатељима, секс и одбијање.