Predavanje Borisa Sirilnika (Francuska): O telu i duši

Povodom objavljivanja knjiga Borisa Sirilnika na srpski jezik: O telu i duši i Autobiografija jednog strašila.

Boris Sirilnik je član 20 nacionalnih i međunarodnih naučnih društava, ima 200 objavljenih naučnih radova i autor 17 knjiga od kojih su najpoznatije Scenario ljudskog ponašanja (1996), Čudesna nesreća (1999), Ljubav na rubu propasti (2004), O telu i duši (2006), Autobiografija jednog strašila (2008). Knjige su mu prevedene na više desetina jezika.
Poslednje dve knjige objavljene su na srpskom jeziku u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, a u prevodu Dušana Janića. Objavljivanje ovih knjiga je neposredni povod za dolazak Borisa Sirilnika u Beograd i Novi Sad gde ce održati predavanja, a njegov dolazak pomogao je Francuski institut u Srbiji/bivši FKC.

U knjizi O telu i duši Sirilnik je napisao: Kada želi da bude srećan, čovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesreću. Bolje bi bilo da pokuša da je nekako savlada. Ovim stavom Sirilnik sažima glavne stavove koje izlaže. A oni su zasnovani na najnovijim naučnim istraživanjima funkcionisanja mozga koja se obavljaju uz pomoć skenera, magnetne rezonance i najsavremenijih dostignuća hemije. Sirulnik pokazuje da je čovekova sposobnost da bude srećan proizvod genetske uslovljenosti, ali i socijalnog polja u kojem se nalazi. Ključ za osećanje sreće je duševni otpor, kojim ljudi mogu prevladati životne krize, kao i teške bolesti, te bespomoćnost koju osećaju kada izgube posao, a čak i gubitak najdražih osoba. Uz pomoć brojnih primera iz svoje prakse, autor objašnjava kako ljudi uz pomoć sposobnosti koja se može steći, mogu ukloniti patnju i svoj život ponovo uzeti u sopstvene ruke.

Boris Sirilnik (1937), etolog*, lekar, neurolog, psihoanalitičar, psihijatar. Sve ove impresivne titulame koje je stekao u neatraktivnim i retkim oblastima nisu dale povoda Borisu Sirilniku da postane nepristupačna ličnost. Naprotiv, pre bi se reklo da je čovek velike jednostavnosti, neizmerne širokogrudosti i prodorne intelektualne bistrine. U svojim naučnim spisima, knjigama i na predavanjima uvek je davao prednost višedisciplinarnom pristupu kako bi dobio sveobuhvatniji pogled i tako bolje identifikovao pojedince i njihov životni milje.
Predavao je na više fakulteta u svojoj zemlji i inostranstvu. Posebno je poznat po razvoju teorijskog pojma «rezilijentnosti», ali je zapažen i po javnom angažmanu povodom psihičkih bolesti i poremećaja, međuljudskih odnosa i ljudskog ponašanja. Direktor je istraživačkog centra u Tulonu i predsednik jednog velikog udruženja za promociju mira.
Rođen je od roditelja Jevreja koji su stradali u holokaustu za vreme Drugog svetskog rata, a i sam je jedva izbegao deportaciju. Traumatično detinjstvo ga je podstaklo da postane psihijatar. (Rezilijencija nije nikakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način se suprotstavi i nastavi život).

* Etologija: biologija ponašanja; komparativna metoda koja sekoristi genetskim, neurološkim, psihološkim, sociološkim i lingvističkim podacima; multidisciplinarni pristup koji omogućuje proučavanje živi bića (životinj i ljudi) u evolutivnoj perspektivi.

Serijal Mislioci, pisci sveta – gosti Beograda – u saradnji sa izdavačem Akademska knjiga, Novi Sad, i Francuskim institutom u Srbiji / bivši FKC