Представљање књиге Дубравке Ђурић, Поезија, теорија и род

Модерне и постмодерне америчке песникиње

У књизи Поезија, теорија и род, Дубравка Ђурић се бави проблемима поезије модернизма и постмодернизма преко песникиња модернизма (Х.Д., Гертруд Стајн, Мине Лој) и постмодернизма (Лин Хеџиниен, Рејчел Блау и Сузан Хау), ауторкама које по њеном мишљењу, доминантна мушка песничка и критичарска култура маргинализује.
Већина песникиња обухваћена овим радом деловала је и делује у радикалним, експерименталним песничким праксама, које су у већини култура, па и у америчкој, дуго биле маргинализоване. Ипак, од шесдесетих година 20. века, а нарочито током осамдесетих и деведесетих, радикалне песничке праксе у америчкој култури постају једна од доминантних струја. (Д. Ђурић)
Полазећи од претпоставке да су теорија и поезија неодвојиве дисциплине и да „дискурси поезије садејствују са дискурсима теорије“ ауторка се бави и утицајем језика савремених теорија како на саму радикалну песничку праксу, тако и на поље читање „радикалних модернисткиња и постмодернискиња“.
Дубравка Ђурић у уводним напоменама за књигу Поезија, теорија и род истиче да јој је било важно да нагласи и то „да су сви људски производи производи културе и као такви дубоко су идеолишки, другим речима, учествују у производњи субјеката и друштвених односа, у репродуковању односа моћи и у производњи полне, класне, сексуалне, расне, итд разлике.“
Књига Поезија, теорија и род, је незнатно измењена докторска теза коју је Дубравка Ђурић одбранила на Филозофском факултету у Новом Саду 2006. године под називом Модерне и постмодерне америчке песникиње и представља наставак њених истраживања експерименталне америчке поезије.

Дубравка Ђурић (1961, Дубровник), феминистичка песникиња и теоретичарка. Дипломирала је и магистрирала на групи за Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, а докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се теоријом културе, теоријом медија, теоријом модерне и постмодерне поезије, теоријом рода, уметничким и песничким перформансом. Једна је од оснивачица и уредница часописа ПроФемина, а у Асоцијацији за женску иницијативу покренула Ажинову школу поезије и теорије. Збирке поезије: Природа месеца, природа жене (1989), Књига бројева (1994), Клопке (1995), Алл-Овер: изабране и нове песме са есејима који одређују фазу моје поезије од 1996-2004 (2004). Објавила је бројне критике и студије о поезији, уметности и плесу, као и књиге Језик, поезија, постмодернизам (2001), Говор друге (2006) и Поезија, теорија, род (2009). Коуредница је антологије текстова Импоссибле Хисториес – Хисторицал Авант-Гардес, Нео Авант-Гардес, Пост-Авант-Гардес ин Yугославиа 1918-1991 (2003). Живи у Београду.

Учествују: Владислава Фелбабов, Нада Поповић Перишић, Дубравка Поповић Срдановић, Радојка Вукчевић и ауторка Дубравка Ђурић

Издавач: Орион арт, Београд, 2009.