Представљање књиге: ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ ЛИНГВИСТИКЕ И ПОЛИТИКЕ

Приредила: Весна Пожгај Хаџи
Издавач: Библиотека XX век
Учествују: Војко Горјанц и Весна Пожгај Хаџи (Филозофски факултет Свеучилишта у Љубљани), и Ранко Бугарски (Филолошки факултет у Београду)

“Турбулентни друштвено-политички догађаји 90-их година прошлога стољећа на подручју заједничке државе СФР Југославије одразили су се и на односе између језика и друштва. Распад Југославије 1991. године и настанак нових држава утјецали су не само на промјену статуса језика него и на промјене у језицима, што се очитовало у »смрти« српскохрватскога и настанку нових стандардних језика утемељених на штокавштини (босанскога, хрватског, српског и црногорског). Догађања око језика и у језицима побудила су позорност бројних домаћих и страних стручњака, а нарочито (социо)лингвиста, који су се бавили улогом језичног национализама, распадом јединственог српскохрватског језика, језичним промјенама, посебице лексичким итд. Унаточ низу написаних радова, одржаних скупова и објављених зборника, недостају монографије које би цјеловито представиле социолингвистичку слику подручја тадашње Југославије, укључујући и Словенију и Македонију. Већина аутора с јужнославенскога говорног подручја углавном се бавила питањима распада заједничког језика и проблемима везанима уз поједине новонастале стандардне језике, но без суставнога приступа и отворенога дијалога о тој теми. То је био један од разлога покретања низа пројеката Филозофског факултета Свеучилишта у Љубљани, а у склопу билатералних споразума међу Словенијом и Хрватском, Босном и Херцеговином, Србијом, Црном Гором те Македонијом. У склопу тих пројеката прије двадесетак година истраживали смо језичне промјене и социолингвистичка превирања у свим новонасталим државама, однос према властитоме језику и његовим варијететима те однос према другим, страним и мањинским језицима. Резултати су објављени 2009. у монографији Мед политико ин стварностјо (ур. Весна Пожгај Хаџи, Татјана Балажиц Булц, Војко Горјанц) и представљени на 1. љубљанском славистичком скупу, одржаноме у листопаду исте године у Љубљани. Знанствено дружење на »неутралноме« терену, којему су присуствовали и сви велепосланици новонасталих држава, протекло је у отвореним и објективним расправама и без политизације. Сматрали смо да би било штета да и данас још увијек актуална и цјеловито представљена тема остане недоступна широј знанственој јавности. Зато настављамо дијалог о тој теми у реномираној Библиотеци XX век у монографији која је пред вама с насловом Језик између лингвистике и политике. Наравно, овом су приликом сви радови, писани из перспективе критичке социолингвистике, актуализирани и допуњени да би се добила што цјеловитија језично-друштвена слика јужнославенскога подручја посљедњих двадесетак година.
Као што су језик и друштво међусобно увјетовани и не могу једно без другога, тако се и језик и политика стално испреплићу. Политика, наиме, увијек утјече на стандардизацију језика, која никада није само лингвистичко него у много већој мјери политичко питање. Да се прокламирана језична политика често потпуно разликује од језичне стварности, показујемо на низу примјера у овој монографији…”
из Предговора Весне Пожгај Хаџи

Књига Између лингвистике и политике садржи следеће радове: Војко Горјанц – Словеначка језичка политика и односи друштвене моћи,Весна Пожгај Хаџи, Татјана Балажиц Булц, Владо Михељак – Српскохрватски језик из словенске перспективе, Јагода Гранић – Поглед на новију хрватску стандарднојезичну праксу, Ранко Бугарски – Језичка политика и језичка стварност у Србији после 1991. године, Марина Катнић-Бакаршић – Босанскохерцеговачка социолингвистичка превирања, Игор Лакић –Језичка слика Црне Горе, Александра Гјуркова – Социолингвистичка ситуација у Македонији од 1991. до данас.

Весна Пожгај Хаџи је редовна професорка на Катедри за хрватски и српски језик Одсека за славистику Филозофског факултета Универзитета у Љубљани. Проучава подручје хрватскога стандардног језика, (дискурсне) стилистике, методике учења/поучавања језика као страног/другог, као и област социолингвистичких питања везаних посредно или непосредно за јужнословенску филологију.