Izdavač: Povelja, Kraljevo 2013. Učestvuju: Bojan Savić Ostojić i autor
Vladimir Stojnić je i u svojoj novoj pesničkoj knjizi Kutija ostao dosledno nedosledan: upadljivo izneverevanje stilsko-poetičkih modela prethodnih knjiga jeste njegova osnovna strategija. Kutija bi, u najkraćem, mogla biti određena kao poetska rekonstrukcija prošlosti, kako sopstvene, tako i tuđe. Jezik Kutije je mahom neproziran, i taman, na isti onaj način na koji su tamni događaji iz prošlosti, kada pokušavamo da ih otuda istrgnemo. Ta prošlost nikada nije samo lična, ona ne može pripadati samo lirskom subjektu, već predmeti i pojave koji se otuda dozivaju nose na sebi svakakve, tuđe tragove, i znakove vremena. Sve te tragove događaji vuku sa sobom i na sebi, kao što ih i oneobičavaju, ili drugim rečima, poetizuju. Kutija, tako, postaje simbol nepoznatog, u nama nekadašnjima, jednako kao i u nama sad.
Odlomak iz knjige:
„pronaći sebe je izgubiti sebe. čim sam to pomislio setio sam se da je istu rečenicu neko već izgovorio, znatno ranije, u vremenu određenom drugim znacima. moja misao je citat. pisao sam po staklu i škriputave sprave za vežbanje su izranjale iz praznine. mogao sam sedeti tako. u sobi pre renoviranja.“
Vladimir Stojnić (1980) diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Objavio je sledeće knjige pesama: Vreme se završilo (nagrada Mladi Dis, 2008), Fotoalbum (2010) i Poziv na saučesništvo (2011). Priredio je antologiju Prostori i figure: izbor iz nove srpske poezije (2012), a antologiju Van, tu: free (2013) u saradnji sa Vladimirom Đurišićem. Pesme, priče, eseje i kritiku objavljivao je u brojnim domaćim i regionalnim časopisima i zbornicima. Prevodi sa engleskog jezika i uređuje internet časopis posvećen savremenoj poeziji Agon, kao i blog Jurodivi.