Predstavljanje knjige Marija Liguorija (Mario Liguori): Sedam jesenjih priča

Izdavač: Akademska knjiga, 2013. Učestvuju: Mirko Magarašević, Dušan Veličković i autor
Mario Liguori poznat je ovdašnjoj čitalačkoj publici po lirskim esejima, često pisanim u putopisnoj formi, za dnevni list Danas, ali i po tekstovima objavljivanim u Politici, Blicu, Poljima, Novom magazinu… U Službenom glasniku Liguori je 2010. objavio putopisnu knjigu “Snatrenja”. Rođen je u Sarnu (Italija), u blizini Pompeja i Vezuva. Njegova trenutna domovina je Srbija. Na Filozofskom fakultetu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu predaje italijanski jezik. Liguorijeva nova knjiga donosi sedam priča ispričanih na dva jezika: srpskom i italijanskom. Priče su tako i publikovane, paralelno na oba jezika, a još jednu specifičnost knjizi daje obilje upečatljivih fotografija koje uglavnom potpisuje sam autor.
“Priča nam se priča o samoći. O strancima. O smrti. O životu koji usporava i ubrzava, i ništa nas ne pita o tome… Kao da ga živimo – kako bi to rekao Crnjanski – po tuđoj volji i za tuđ račun… Junaci Liguorijevih priča nisu samo stranci u sopstvenom životu, u sopstvenoj kući, već i bukvalno. Pored Italije, kao prebivališta, tu su Argentina, Švedska, Srbija, i Češka u nagoveštaju… Opisivao je najčešće „dobre komade“ života svojih junaka. (Zahvatao je Liguori taj život sve do samog kraja. A kad opisuje samo jedan dan, u njemu je sabran čitav život). Prirodno, ti životi su zaokruženi tek smrću… (Uzgred, ovde su opisana čak dva i po ubistva. Jana, iz pripovetke „Jesenji povratak“, zatiče na drvenom balkonu, pred vratima, čoveka… Da li je došao da ubije nju ili da ubije njenu samoću? To je ta polovina ubistva)…
Tačno je da je život u ovim pričama često postajao zadatak, tačno je i da junaci često ne uživaju u životu, da su ti životi prazni i potrošeni, tačno je i da su junaci ovih pripovedaka prestali da gledaju u zvezdano nebo… Ali, kako bi to rekao Miroslav Josić Višnjić, još uvek nije izmišljeno ništa lepše od života.
I to da ništa nije izmišljeno lepše od života izbija i iz redaka ovih pripovedaka i boji ih neobičnom bojom paradoksa.“ (iz pogovora Milivoja Nenina)