Представљање књиге Наталије Јовановић „И доста“

Издавач: Центар за културу и туризам града Зајечара: Едиција Фестивал младих песника, 2014.
Учествују: Предраг Петровић, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Наталија Јовановић, ауторка;
Модератор: Милош Пистолић

Необично волим прве књиге песама зато што се ради о једном сасвим непоновљивом искуству. О нечему што припада само једном тренутку чије посебности млади песник најчешће није свестан.

Може ли песма бити паркинг, пусти паркинг под неонским небом историје? Ако данас пласирамо тезу да је поезија начин живота, ризикујемо да будемо исмејани.

Колико је пуст свет? Шта чинити у опустелом свету? Као код Растка Петровића, где су сви чанци празни, код Наталије Јовановић сви су паркинзи пусти. Необично је висока свест песникиње Наталије Јовановић, не само о посебности тренутка настајања прве књиге песама, него и о посебности песничког чина уопште. Готфрид Бен је у једном тексту згодно приметио да песма веома ретко настаје – песма се прави. Својом првом књигом И доста Наталија Јовановић веома упечатљиво поставља не само своје поетичке стандарде, већ и стандарде својој песничкој генерацији. Њен „рад на песми“ видљив је у сваком стиху и свакој песми, али и у композицији и структури саме књиге. Песма се овде не може случајно догодити.

Из текста Иза страха и изнад дрхтања Саше Јеленковића

Наталија Јовановић (1989) завршила групу за Српску књижевност и језик са компаратистиком. Повремено предаје књижевност у школи, а у паузама пише научне радове, поезију и прозу јер је коначно схватила да нема света ван књижевности.