Представљање књиге песама Бојана Савића Остојића, ТРОПУЋЕ

Говоре: Владимир Стојнић и аутор

Својом другом књигом песама Бојан Савић Остојић је изборио место у првој постави репрезентације нове генерације српске поезије. Након одличног, али од стране критике потпуно непримећеног првенца – поеме Стварање истине, из 2003. године, Савић Остојић у Тропућу достиже пуну песничку зрелост. У време када је поезија све више нарација, ту и тамо прошарана интроспекцијама, овај песник подсећа да је поезија сублимација и да је, условно речено њен вечити задатак да пружи епохално релевантне одговоре на битна егзистенцијална питања.

У рецензији ове књиге Владимир Стојнић закључује: Збирку песама Бојана Савића Остојића, Тропуће, можемо читати као поетски текст који кроз три мотивска и формално различита циклуса преиспитује односе често повезаних и паралелних процеса читања и писања, а тиме и разматра улоге и односе писца и читаоца. Овом књигом аутор потврђује чињеницу да је данас готово немогуће писати релевантну поезију без озбиљних аутопоетичких промишљања која макар и делимично обухватају свест о самом чину писања и која се на симболички начин преносе и у сам поетски текст. Ствар је умешности сваког појединачног аутора у којој мери ће ова промишљања бити реализована на начин који ће представљати авантуру и задовољство за читаоца. Могло би се додати да се на раскршћу спајају три пута: један од њих долази од песника, други је читаочев, а трећи је пут самог текста. Требало би кренути свим трима путевима да би се стигло до Тропућа, али којим год да се крене, неће се погрешити.

Издавач: Друштво Источник, Београд, 2010.

Модератор: Марјан Чакаревић