Predstavljanje knjige Tibora Varadija „Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive“

Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2015. Preveo s mađarskog Vicko Arpad
O knjizi će govoriti:

Dragan Velikić, književnik
Dubravka Stojanović, istoričarka i autor

Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila knjigu dokumentarne proze poznatog profesora međunarodnog prava Tibora Varadija Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive. Knjigu je s mađarskog jezika preveo Arpad Vicko.

Rodni grad Tibora Varadija, Bečkerek, danas Zrenjanin, u svojoj novoj istoriji često je menjao pripadnost različitim državama, Austrougarskoj monarhiji, Kraljevini SHS, bio pod nemačkom okupacijom, zatim je ušao u sastav SFRJ, potom, u jednom kraćem istorijskom periodu pripadao je Srbiji i Crnoj Gori, a danas je u sastavu Republike Srbije. U raznim državama menjao je i svoje ime, od Nađbečkereka, zatim Velikog Bečkereka, Petrovgrada, za vreme okupacije Grosbečkereka, a posle Drugog svetskog rata do danas – Zrenjanina. Ova istorija, u kojoj je bilo više „prelaznih“ nego „konsolidovanih“ godina, bila je povod i inspiracija profesoru Varadiju da napiše ovu veoma zanimljivu i nadahnutu knjigu.

U knjizi Spisi i ljudi Tibor Varadi oslanja se na arhivsku građu advokatske kancelarije svoga dede Imrea Varadija i oca Jožefa Varadija, koja je osnovana u Bečkereku krajem 1893. godine i trajala je do 2014. godine. To je jedina sačuvana advokatska arhiva u Banatu koja pokriva čitavo stoleće. Tibor Varadi na osnovu sačuvanih spisa jedne advokatske kancelarije uspeva da kroz poetički postupak ispriča priču o životima i sudbinama običnih ljudi u jednom multikulturalnom gradu, a istovremeno omogućava da gledamo iz blizine smisao (ili besmisao) raznih političkih režima.

Posebna vrednost ove knjige jeste izvlačenje iz zaborava ljudskih svakodnevica koje inače nisu zabeležene. U arhivi – i sada u knjizi – zabeleženo je kako su na pragu Prvog svetskog rata, te u neposrednoj blizini Drugog svetskog rata sudski gonjeni i kategorizovani ljudi koji su pevali nepodobne kafanske pesme, kakvim je pravnim argumentima (bezuspešno) pokušavano da se za vreme nemačke okupacije Banata izuzme od konfiskacije jevrejska imovina, kako se dokazivala nacionalna pripadnost u vreme kada je pripadnost jednoj ili drugoj naciji povlačila za sobom konfiskaciju imovine. Iz knjige se vidi šta su vlasti našle prilikom premeta stana jednog srpskog intelektualca na pragu Prvog svetskog rata, kako su ostvarivana (ili kršena) manjinska prava raznih naroda koji su dolazili uz manjinski položaj. Tačno se vidi kako je i zašto dolazilo do lažnih razvoda od muževa koji su pripadali žigosanim narodima. Veoma su zanimljivi i ideološki obeleženi krivični postupci, naročito u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata. U arhivi nema velikih sporova protiv stvarnih ili navodnih ratnih zločinaca, ali su tu krivični predmeti protiv trgovca čiji je greh da je na imendan svoje žene pozvao i nemačke oficire, ili predmet protiv mladića koji su se na seoskoj igranci dogovorili da obore sovjetsku vlast u Mađarskoj.

Bez ove knjige, ova svakodnevna pravna (i ne samo pravna) stvarnost Bečkereka/Zrenjanina i Banata ostala bi nezabeležena.