Учествују: Јасмина Врбавац, Иван Радосављевић и ауторка
Девета књига Владиславе Гордић Петковић доноси четрнаест есеја груписаних у три тематске целине: женско, драмско и приповедно. Путујући кроз различите димензије књижевног простора, од Чосера до генерације икс, од Шекспира до Тенеси Вилијамса, од Борислава Пекића до Милете Продановића, ауторка истражује тајанствене механизме писања који стварају мистичне ефекте: употребу књижевног јунака, позајмљивање заплета, интеракцију идеологије и поетике и многе друге ритуале књижевног стварања.
Владислава Гордић Петковић у овом делу истиче да писање о књигама долази из љубави, и то оне љубави која стално нешто тражи, која испитује и досађује. Та испитивачка љубав овде је била усмерена ка херменеутичком трагању за скривеним механизмном, уз чују помоћ се остварује књижевно-уметнички прираштај смисла и метафизички ефекат. Због тога се и определила да у текстовима и стваралачким опусима које је разматрала концентрисано, усмерено и посвећено препознаје њихову мистичну механику.