Представљање песничке књиге Симона Грабовца, ПОВРАТНЕ ПЕСМЕ

Грабовац је несумњиво данас један од водећих песника средње генерације чије је стваралаштво нажалост у сенци, говорио је недавно преминули уредник КОВ, Петру Крду.

Учествују: Васа Павковић и аутор

Издавачка кућа Алтера објавила је триптих Симона Грабовца Повратне песме, сачињен од три песникове последње књиге: Ток ствари, Исиот и Кључне речи.
По ауторовим речима, свака од ових књига састоји се од по три целине и садржи укупно тридесет девет песама. (…) Ову књигу треба третирати као мрежу повратних песама у којој су поједине песме чворови који се гранају најмање на четири стране. Додајући да ранији издавачи нису имали разумевања за дијалошки карактер песама из ових трију књига, Грабовац истиче њихову чврсту повезаност и асоцијативност и оправдава ово библиофилско издање, штампано у 117 примерака (колико у књизи има песама).

Симон Грабовац (1955, Нови Сад) је аутор више књига песама: Кртичњак (1979), Великом овну (1984), Прасак (1991), Посипање пепелом (1991), изабране песме Страшни лик (2002), Ток ствари (2006).
Збирка Исиот састоји се од три циклуса – Прозори стакла, Треперава тачка и Ископине речи.
Симон Грабовац није експериментатор поезије, већ култивисани дух који у 21. веку потврђује мишљење да се поезија на може више писати без ширине опште културе. Између Елиота и Витмана, он тражи неиспуњен простор у којем ће засадити своје егзотично поетско стабло. Отуд „Исиот“ попут лековитог праха лечи ожиљке речи, привида и стварности, говорио је недавно преминули уредник КОВ, Петру Крду. Поезија Симона Грабовца пружа максимум експресије и страсну тежњу за перфекцијом, а истовремено нуди могућност индивидуалног дограђивања лирског субјекта.
Грабовац је несумњиво данас један од водећих песника средње генерације чије је стваралаштво нажалост у сенци, примећује Крду.

Грабовац је био члан редакције часописа ПОЉА (1979-84) и главни и одговорни уредник издавачке делатности Новог Зенита (Српски књижевни магазин и књиге) од 1992-94. Бавио се и драматуршким радом. Основао (са З. Павловићем) позоришну групу Интервентна трупа Форгов (1989-90). Био је уредник и селектор Малог позорја (1985-94) које је, са колегама, трансформисао у Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ 1995. године, обављајући послове уметничког и програмског директора, као и селектора, а сада је његов извршни продуцент. Уредник је и аутор концепта Новосадског летњег фестивала (94, 95, 96). Драматург је представе Уроборос и аутор два либрета за модеран балет – Предсмртна љубавна песма и Најлепше певају заблуде.
За културно-уметнички програм РТС – ТВ Нови Сад написао је неколико сценарија (Четврт века Поља, Војвођански песници, Данило Киш: Детињство, Триптихон…).
Приредио је седам зборника Стратегије новог театра и један Ка другачијем театру.
Поред књижевне бави се и позоришном критиком. Посебно алтернативним и новим театром: 10. Инфант, Магична петља, Инфант прототип.
Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке (1980) и Златне значке КПЗ Србије (1991).

Издавач песничке књиге Симона Грабовца Повратне песме је Алтера, Београд 2011.