„Ljubavni zanos“ kustos: Dejvid Eliot
Prvi Jesenji salon (Salon d’Automne) održan je u Parizu 1903. godine, u nastojanju da se omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju svoje radove, što je predstavljalo jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjera Bonara(Pierre Bonnard (1867–1947)), Anrija Matisa (Henry Matisse (1869–1954)), Fransoa Pikabije (François Picabia (1879–1953)), Pola Gogena (Paul Gauguin (1848–1903)) i mnogih drugih.
Na ovom, 56. Oktobarskom salonu, svojevrsnom ‟dalekom rođaku“ pomenute inicijative, želeo bih da napravim omaž toj slavnoj prošlosti – prikazivanjem radova brojnih umetnika koji još uvek nemaju pristup međunarodnim platformama, i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Izložba će, takođe, prikazati šta prolazno zadovoljstvo i njegova suprotnost znače u umetnosti danas.
Godine 1784, Žan Pol Egid Martini (Jean-Paul-Égide Martini (1741–1816)) komponovao je ‟Ljubavni zanos” (Plaisir d’Amour), klasičnu ljubavnu pesmu, zasnovanu na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana (Jean-Pierre Claris de Florian (1755–1794)). Florijan je, poput nebrojenih žrtava terora Francuske revolucije, umro 1794. Ipak, reči njegove pesme odzvanjaju kroz vekove, te i danas prenose poruku, istovremeno i večnu i prolaznu, kako u originalnom – Martinijevom aranžmanu, tako i u drastično izmenjenoj – kič verziji.
Imajući u vidu te istorijske kontraste i paradokse, ovaj Oktobarski salon biće posvećen ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič. To može obuhvatiti ne tako jednostavna zadovoljstva ljubavi, humora, straha, kao i bilo koju drugu perspektivu, kakvu umetnost pruža na temu krhkosti ljudskog postojanja i života, a koja opet, sama po sebi, može ostvariti trenutan ili trajan uticaj. Radovi mogu biti u bilo kom formatu ili mediju.
Selekcija umetnika i radova će se sastojati od petnaestak međunarodnoh umetnika koje će kustos direktno pozvati da prikažu već postojeći rad ili novi rad proizveden za potrebe Salona; i četrdesetak umetnika starosti do 40 godina čiji će radovi biti izabrani putem javnog konkursa koji će biti objavljen na internetu.
Kriterijum za učešće umetnika na javnom konkursu određen je zemljom porekla, istorijskim vezama i geografskim položajem u odnosu na Srbiju. Tokom svoje burne prošlosti, Srbija je bila carstvo, deo drugih carstava, Otomanskog i Austrougarskog, kraljevina, deo socijalističke federativne republike, republika, i trenutno je u statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Javni konkurs bi trebalo da reflektuje to široko područje te će na njemu pravo učestvovanja imati umetnici iz zemalja obuhvaćenih spiskom, koji je naveden niže u tekstu. Javni konkurs je produžen i i otvoren je za prijave na internetu do 14. februara 2016. godine. Radove će izabrati kustos. U obzir će biti uzeti samo radovi umetnika koji su već izlagali, i radovi koji odgovaraju temi i ideji 56. Oktobarskog salona.
Javni konkurs je otvoren za umetnike do 40 godina starosti, građane sledećih država:
Azerbejdžana, Albanije, Alžira, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Danske, Egipta, Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Iraka, Irske, Italije, Izralea, Jemena, Katara, Kipra, Letonije, Libana, Libije, Litvanije, Luksemburga, Mađarske, Makedonije, Malte, Moldavije, Nemačke, Poljske, Portugala, Rumunije, Saudijske Arabije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Španije, Švedske, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije.