Програм у част Пера Јакобсена

Поводом објављивања књига Јужнословенске теме Пера Јакобсена и зборника радова У част Пера Јакобсена (издавач СловоСлавиа, Београд, 2010)

Учествују: Пер Јакобсен (Данска), Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Дејан Ајдачић, Предраг Палавестра и Јован Делић.

Пер Јакобсен (1935), дански лингвиста, лексикограф, историчар и тумач књижевности, преводилац. На Универзитету у Копенхагену је дипломирао, докторирао и предавао на славистици. Оснивач је Одсека за сербокроатистику Универзитета у Копенхагену (1968). Аутор је значајне историје српске и хрватске књижевности Литтературен и Југославиен И: Кроатиск литтератур 1800-1945 (1988); Литтературен и Југославиен И: Сербиск литтератур 1770-1945 (1989), низа конкорданција дела српских и хрватских писаца, речника Данск сербокроатиск ордбог / Данско-српскохрватски рјечник (1994; 1996) и Сербокроатиск данск ордбог / Српскохрватско-дански рјечник (1997) и уредник неколико зборника. На данском су објављени Јакобсенови преводи дела Ива Андрића, Мирослава Крлеже, Ранка Маринковића, Миодрага Булатовића, Дубравке Угрешић, Александра Тишме и др. Пер Јакбсен је 1988. изабран за члана Српске академије наука и уметности.
Књига Јужнословенске теме представља избор Јакобсенових радова из јужнословенске филологије.
У својој белешци о делу и значају Пера Јакобсена, приређивачица зборника Персида Лазаревић Ди Ђакомо између осталог каже:
Ако се погледа развојни пут пре свега научне делатности Пера Јакобсена, могуће је приметити да у суштини прати, на известан начин, друштвене и историјске догађаје у Југославији: све до избијања последњих ратова на Балкану, Јакобсен се свеобухватно бавио југословенским лингвистичким и књижевним проблематикама и темама.
Након тога је Јакобсен издефинисао своје теоретске ставове у односу на језик, те у односу на посебности српских, хрватских, босанских и црногорских аутора и њихових дела. Што се тиче гледишта на језик, Пер Јакобсен је остао доследан: до умировљења се катедра коју је водио на Универзитету у Копенхагену бавила „сербокроатистиком“, подвлачећи лингвистички аспект језика, као што и доличи научнику, и не држећи до политичких назива тог истог језика. У ту сврху је Јакобсен продубио своја истраживања на пољу социолингвистике (у сарадњи са Сњежаном Кордић), пре свега имајући у виду структуру слога, која одражава идентитет једног језика, и чија је правила комбиновања Пер Јакобсен одредио као „ДНК профил језика“ и тиме потврдио јединственост српскохрватског.
Исту научну непристрасност Пер Јакобсен одржава и у ставовима о (националној) припадности појединих аутора и њихових дела. Питање идентитета јужнословенских аутора и њихових књижевних делатности није успело да пољуља Јакобсеново логичко разматрање разних случајева на основу постулата преузетих из скандинавских и других светских књижевности, чиме је још једном потврђена научност ставова данског југослависте Пера Јакобсена.

Дејан Ајдачић (1959) је филолог, фолклориста, теоретичар књижевности и преводилац. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је у Универзитетској библиотеци у Београду, а сада предаје српску књижевност и језик на Институту филологије кијевског Националног универзитета „Тарас Шевченко“. Као гост држао је предавања на бројним европским универзитетима. Објавио је стотинак радова о фолклору балканских Словена, српској и словенским књижевностима, као и преводе са руског, украјинског, бугарског и италијанског језика.Оснивач је и главни уредник часописа Кодови словенских култура. Управник је културне мреже Пројекта Растко и оснивач сајта Словенска капија. Члан је Комисије за етнолингвистику при Међународном комитету слависта.
Објавио неколико књига, међу којима су: Прилози проучавању фолклора балканских Словена (2004), Славистичка истраживања, (2007), Футурославија. Студије о словенској научној фантастици (2008).

Јован Делић (1949) критичар и тумач књижевности, профессор на Филолошком факултету у Београду на предмету српска књижевност 20. века.

Предраг Палавестра (1930) књижевни критичар, историчар, члан српског ПЕН центра и редовни члан САНУ.