„Промишљање фотографије“- представљање књиге есеја, прир. Виктор Бергин

Учествују: Јован Чекић, Славица Милетић и Лука Стрика Модерира: Александра Естела Бјелица Младеновић Превод: Славица Милетић Издавач: Културни центар Београда 2016
Да ли фотографију треба сврстати међу пуноправне визуелне уметности? Или ће она остати само млађа, са становишта уметности незанимљива сестра сликарства која је направила велику каријеру и изашла на глас, али сумњивим квалитетима? Да ли она само репродукује или (и) ствара? И како је вредновати?
Библиотека „Фото Артгет – Теорија“ публици чини доступним класична дела о фотографији (Валтер Бењамин, Сузан Сонтаг, Ролан Барт…). У том контексту – дакле, кад је реч о књигама које се теоријски баве свеприсутним, али не и довољно истраженим феноменом фотографије – оправдано се нашао и зборник Промишљање фотографије Виктора Бергина.
Виктор Бергин – теоретичар уметности и уметник, универзитетски професор – уредник је и аутор Увода и три од осам огледа у овом зборнику. Аутори осталих текстова су Валтер Бењамин, Умберто Еко, Ален Секула, Џон Таг и Сајмон Вотни). Он је поставио себи наизглед скроман задатак: „Огледи у овој књизи су допринос за теорију фотографије“, каже на самом почетку Увода. Али већ из следеће реченице видимо да је реч о амбициозном покушају утемељења још непостојеће теорије и изградње њеног појмовног апарата. Ограђујући се од претежно дескриптивне и „импресионистичке“ критике и историје фотографије, Бергин заснива материјалистичку анализу и полази од дефиниције фотографије као „праксе означавања“. Избор текстова и постављање теоријског оквира изискивали су суверено кретање кроз релевантне токове мисли и уметничких пракси двадесетог века: кроз Де Сосирово утемељење модерне лингвистике, дебате међу руским футуристима, Фројдову и Лаканову психоанализу, студије културе које је зачела британска Нова левица, Бартову семиологију, Алтисеров допринос марксизму, Фукоову „археологију знања“.