Промоција књиге Иване Стефановић, МУЗИКА ОД МА ЧЕГА

Књига есеја и записа о звуцима и сликама света

Књига Иване Стефановић Музика од ма чега сачињена је од луцидних и узбудљивих, радозналих и упечатљивих есеја и записа о неухватљивим звуцима и сликама света у непрестаној промени. У том свету једни поред других и упоредо налазе се Београд и Букурешт, Њујорк и Истанбул, Беч и Дамаск, Келн и Шангај, музика и театар, одрастање и зрела спознаја живота, Орхан Памук и Маурицио Кагел, Љубица Марић и Павле Стефановић, распад државе и настанак нове композиције у којој се укрштају чиста музика и драматични звуци стварности, музички и позоришни фестивали и интимни ритуали свакодневног живота за уметност.
Звуци тог света су некада радосни и обнављајући, некада су драматични и болни, некада су свечани и узнесени, некада су узнемирени и потресни, некада говоре о паду у бес и насиље, некада говоре о узбудљивим радостима обичног људског живота. О свим тим гласовима и њиховим нијансама и значењима на несвакидашње отворен начин сведочи Ивана Стефановић у књизи Музика од ма чега. Истовремено књига есеја и књига дубоко личних сведочанства, Музика од ма чега претвара се у хронику не толико музичког живота колико живота у поремећеним вре¬менима у последњој деценији XX века.
Полазећи од уверења да је музика „огроман, од живота нераздвојни део човека”, Ивана Стефановић је написала књигу у којој на суштински начин проговарају питања уметности и питања стварности, питања савршенства форме и питања свирепости историје. Отуда Музика од ма чега јесте врхунска есејистичка књига у којој се преплићу проницљиви увиди и сугестивно приповедање, есејистичке расправе и путописна проза, поетички изазови и културна политика.
Књига Иване Стефановић Музика од ма чега настала је у најбољој традицији српске есејистике.

Ивана Стефановић (Београд, 1948), композитор и есејиста, написала је музику за више од 40 позоришних комада. Током рада у ме¬дијима посебно се бавила радиофонијом и другим граничним музичким областима каква је арс ацустица.
Најважније награде: Награда Удружења композитора Србије (1972), Награда „Жан Антоан” (1974), Прва награда на ФЕДОР (1992), Прва награда на Трибини композитора (1993), Награда „СЛАББЕСЗ” (1993), Стеријина награда за музику (1997), Награда „Стеван Мокрањац” за композицију (2008), Награда за животно дело „Витомир Богић”, за изузетан допринос радиофонији (2010).
Избор из композиторског опуса: Кабана, кантата за солисте, хор, дечји хор, симфонијски оркестар (1974), Инкантације, за сопран и камерни оркестар (1978), Куда с птицом на длану, за ансамбл удараљки (1979), Мимицрy, за хор флаута (1981), Тумачење сна, за флауту соло и магнетофонску траку (1984), Четири ноћна записа, концерт за виолу и гудаче (1992), Метропола тишине – Стари Рас, радиофонска музика (1992), Плаy Стриндберг, гудачки квартет бр. 3 (1993), Дрво живота, за гудачки оркестар (1997), Први источни сан, радиофонска музика (1998), Над водом, за сопран, флауту и клавир (2003), Необичне сцене са Хомеровог гроба у Смирни – нови прилози за Ханса Кристијана Андерсена, концерт за флауту, наратора и камерни оркестар (2005), Песник у стакленој кутији – бајка, за сопран и камерни ансамбл (2010).
Ивана Стефановић пише есеје и текстове о музици и култури.
Објавила је књигу путописних есеја Пут за Дамаск (2001; Награда „Милош Црњански”).
Ивана Стефановић је од 1995. до 1999. године живела у Дамаску (Сирија), од 2001. до 2005. делимично у Анкари (Турска), а тренутно живи у Букурешту (Румунија).

О књизи говоре: Милена Драгићевић Шешић, Мирјана Детелић, Ивана Стефановић и Гојко Божовић.

Одломке из књиге чита: Ана Софреновић; музички програм: Ана Софреновић, Бојана Димковић и Љубиша Јовановић.

Издавач: Архипелаг, Београд, 2010.