Put za Evropu // Hoću da govorim o ratu

Izložbu organizuje Kulturni centar Beograda u saradnji sa galerijom Klovićevi dvori, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu. Projekat je posvećen obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Otvaranje u četvrtak 4. septembra u 20 sati
Galerija Klovićevi dvori
Jezuitski trg 4, Zagreb

Umetnici: Radoš Antonijević, Janko Baljak, Boogie, Ivan Grubanov, Uroš Đurić, Siniša Ilić, Aleksandar Jestrović Jamesdin. Dejan Kaludjerović, Srđan Keča, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Mladen Miljanović, Ana Nedeljković & Nikola Majdak Jr, Darinka Pop-Mitić, Reflektor-knjige za slušanje, Milica Tomić, Ibro Hasanović, Vlatka Horvat, Nemanja Cvijanović, Lana Čmajčanin i Adela Jušić

Pre sto godina Princip je ispalio metak verujući u ideju Jugoslavije. Verujući u principe. Taj metak je promenio svet.

Vek, koji obeležavamo i „proslavljamo“ ostavio je za sobom niz ratova svaki sa većim brojem žrtava od prethodnog. Vrednost ljudskog života devalvirana je gotovo do besmisla. Pitanje heroja i antiheroja doživelo je apsolutni trijumf partikularnog interesa.

Sa istorijske tačke gledišta, taj vek je sada predmet preispitivanja, uglavnom pripada sećanju, a ono je itekako povezano sa ovim „sada“ i „posle“ jer život i smrt podjednako pripadaju budućnosti naše egzistencije. A ukoliko pođemo od teze da je istorija zapravo savremena „storija“, ona koju živimo (B.Croce), potreba za stalnim vraćanjem na prošlost i preispitivanjem identiteta, pojašnjava nam Principe na osnovu kojih delamo ili ne sada.

Suočavajući se sa ratovima na prostoru bivše Jugolavije devedesetih i odgovornošću, suočavamo se zapravo sa skoro istim pitanjima, a to su pitanja o osećaju stogodišnje nes(a)vršenosti, osujećenog progresa, vrednosne konfuzije i identiteta (ličnog i političkog). Gde pripadamo? Kako nas je ovaj vek ratova oblikovao i uticao na naše živote? (radovi Srđana Keče, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Dejana Kaludjerovića) Da li su nam isti tzv. „okidači“ za nevoljno sećanje sa kojim se moramo suočiti da bismo nastavili dalje? I da li smo spremni da kroz ovu simulaciju sećanja budemo otvoreni za kritičko promišljanje u odnosu na ponuđene narative iz nedavne prošlosti? (radovi Darinke Pop-Mitić, Vladimira Miladinovića, Siniše Ilića, Ibre Hasanovića) U kojim oblicima je nasilje preživelo? (radovi Milice Tomić) Kakav je naš javni prostor danas? (radovi Uroša Đurića, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr) Gde počinje, a gde završava jedna ideologija? (radovi Ivana Grubanova, Vlatke Horvat) Zašto je važno govoriti o ratu? (rad Lane Čmajčanin i Adele Jušić) Protiv čega i kako se danas borimo? (radovi Nemanje Cvijanovića).

Kao i uvek za odgovore će svako morati da uloži lični napor, ali verujemo da je i ova izložba u Zagrebu jedan korak dalje u promišljanju stogodišnjeg gneva koji preživaljava širom Evrope. Činjenica da je reč o zajedničkoj inicijativi, zvaničnih kulturnih institucija Srbije i Hrvatske govori u prilog gore navedenoj ideji.

Jer pokazalo se (tačno, tačno, tačno) da
Ubojice nose noževe
Neubojice topove.
Praska snažno nebo psalam IKS utopiji
I tko će korigovati napadaj na sotonu.
Tko?
(B-pesma-B, Dragan Aleksić, 1921)

Pojedinac. (I zato, hoću da govorim o ratu u prvom licu jednine)

Zorana Đaković Minniti
Mia David