ПУТ ЗА ЕВРОПУ, Са укусом соли

Пројекат је посвећен обележавању стогодишњице Првог светског рата.
Уметници:
Урош Ђурић, Синиша Илић, Владимир Николић, Даринка Поп-Митић, Драгољуб Раша Тодосијевић

Отварање и разговор са уметницима: субота, 21. март у 18 сати
Изложбу отвара Балада о пиштољу који сања љубав, МАРКО ТОМАШ

Кустоскиње: Зорана Ђаковић Миннити и Миа Давид

Са укусом соли | Сапоре ди сале

Теорије о пореклу и значењу латинског израза Цум грано салис или Аддито салис грано (са зрном соли) укључују и ону у којој је зрно соли било један од важнијих састојака у рецепту за прављење противотрова (Плиније Старији) и једну која тврди да је чинило лакшим гутање самог отрова. Иако смо у протеклом веку пролазили кроз различите ратове, круг се није затворио јер после живота и смрти опет долази живот. Где смо пошли, ту смо дошли и тако у круг. Са Принципом или без. Са горчином или укусом соли после.

Ако је историја она коју живимо, односно савремена историја, потреба за сталним преиспитивањем идентитетских оквира, принципâ на основу којих деламо или не, личне и заједничке прошлости заправо су била кључна питања о којима је кроз радове уметника говорио пројекат Пут за Европу на „изложбеним станицама“ у Бечу, Суботици, Сарајеву, Загребу, Њујорку, Берлину, Љубљани и сада Трсту.

У зависности од става према прошлости и начина на који је укључујемо у садашњост и живот, разликују се и укуси после. А добро је познато да различите соли показују свих пет основних укуса. Између говора који све негира и онога који покушава свашта да оправда, остаје мало места за поверење, разум и разумевање. Са укусом соли говори о значењу, које се не схвата дословно, већ схвата и оно што је изречено између редова.

Иако су контрадикције између постојећих пракси и модерних пројеката глобални феномен, оне ипак немају једнаке размере нити исте последице у свакој средини, посебно не у оним „недовршеним“, инцидентним, сиромашним, каквом се Србија сматра и јесте.

Питајући се како да мобилизујемо духове који су уморни од свега и резигнирани, неповерљиви једни према другима као и према себи самима, позвале смо Драгољуба Рашу Тодосијевића, Уроша Ђурића, Владимира Николића, Даринку Поп-Митић, Синишу Илића и Марка Томаша да учествују у заједничком процесу развоја концепта, настанка нових уметничких радова који су продуцирани за изложбу у Трсту и дубљем развијању поверења.

Двојако осећање које се креће између критичког и носталгичног често оставља горак укус. Који је то тренутак у којем не препознамо скривену поруку или преко исте свесно пређемо и постанемо актери прошлих и садашњих блокбастер катастрофа?

Изложба је део пројекта Пут за Европу, који се реализује у оквиру стогодишњице обележавања од почетка Првог светског рада. Реализацију је у потпуности подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Више информација о радовима и биографије уметника