Razgovor i slike: Žene jugo-avangarde: muze / boginje / proleterke…

U okviru programa „DADA ON TOUR / DADA NA TURNEJI – Beograd”, povodom stogodišnjice dadaizma 1916 – 2016. Govore/slušaju/odgovaraju: Stanislava Barać Vujnović, Žarka Svirčev i Jelena Milinković
Završetak 2015. i početak 2016. godine u evropskim muzejima obeležen je velikim izložbama o ženama – saputnicama revolucionarnih umetničkih preobražaja. Bečka izložba Klimt-Schiele-Kokoschka und die Frauen predstavila je način na koji su ovi umetnici kroz portrete, slike ljubavnih parova, majki i dece, i provokativne aktove prikazivali radikalnu emancipaciju žena u prvim decenijama 20. veka, ali i učinila da slikarski modeli ne ostanu samo neme muze umetnika i novih umetničkih praksi, već i da „progovore“: njihove biografije pretočene su, naime, u prvo lice jednine. Izložba „Sturm-Frauen, Künstlerinen der Avantgarde in Berlin 1910–1930“, postavljena u Štutgartu, prikazuje žene kao akterke internacionalnih avangardnih (slikarskih) pokreta – ekspresionizma, futurizma, dadaizma, konstruktivizma i „nove stvarnosti“ –koncentrišući se na čuveni časopis „Der Sturm“ kao mesto koje je sve ove avangardistkinje okupljalo.
Tribina „Žene avangarde: muze / boginje / proleterke…“ u okviru programa „Vek avangarde“ korespondira sa evropskim trendovima koji iznova razotkrivanju „ženske avangarde“. Pored izlaganja tri učesnice tribina uključuje i projekciju vizuelnih materijala, kako sa pomenutih izložbi tako i iz domaćih avangradnih časopisa.
Postavljajući pitanje „Gde su nestale avangardistkinje?“ dr Žarka Svirčev će izneti slučaj časopisa „Dan“ (1918–1920), koji zauzima inicijalnu poziciju u prodoru avangardnih tendencija u srpskoj književnosti nakon Prvog svetskog rata. Osvetljavanje uloge i priloga autorki u ovim procesima podrazumeva izmenu kanonizovanog književnoistorijskog pogleda na srpsku avangardu. Pesnički i esejistički prilozi Anice Savić Rebac i Jele Spiridonović Savić, na primer, predstavljaju ne samo avangardne iskorake časopisa „Dan“, već se ukazuju i kao konstitutivni za dalje avangardne tokove u srpskoj književnosti. Dr Jelena Milinković će se koncentrisati na kasniji slučaj Smilje Đaković koja je pod pseudonimom „Jovanka Petrović“ objavljivala ekspresionističke pripovetke u međuratnom časopisu „Misao“, čija je i vlasnica jedno vreme bila. (N)ova čitanja pokazaće da teme povratnika iz rata i ratne traume, kao i avangardni toposi putovanja, voza i kafane imaju i svoju femin(ističk)u varijantu. S druge strane, rad beogradskih „skojevki“ na osnivanju ženskog i feminističkog kriptokomunističkog časopisa „Žena danas“, ukazuje se kao nova politička avangarda 30-ih godina 20. veka. Dr Stanislava Barać, naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost, predstaviće ukratko revolucionarne potencijale ovog antifašističkog glasila, koje je u domenu vizuelnog baštinilo nadrealističke tehnike, a u pogledu književnosti programski oblikovalo poetiku novog realizma, analognu „novoj stvarnosti“ u slikarstvu. Javnosti će biti izneti i najzanimljiviji rezultati skorašnjeg institutskog naučnog skupa o časopisu Žena danas, a prisutna publika će biti pozvana da se uključi u dalji razgovor.