Разговор о књизи Адријане Марчетић: Историја и прича

Учествују: Леон Којен, Срђан Вучинић и ауторка Адријана Марчетић

За разлику од прве књиге, у којој се бавила приповедним поступцима у француској модерној књижевности, Адријана Марчетић се у Историји и причи превасходно фокусира на утицајне романе из савремене српске књижевности. У уводу ауторка овако одређује своје истраживање: Иако је разумљиво што у временима у којима историја личи на роман, роман све више почиње да личи на историју, баласт фактографског ипак може штетити самој уметности романа. Не само да би опстао као књижевни жанр, већ и да би асимиловао историјске чињенице подаривши им општије значење, роман мора да сачува свој суштински уметнички карактер. Руководећи се том идејом, у овој књизи сам покушала да однос између историје и романа сагледам из два различита угла. Прво, занимало ме је како савремена наратолошка теорија гледа на ово веома важно питање. Неке од идеја у овој области које ми се чине најинтересантнијим коментарисала сам у уводном делу ове књиге. Остала поглавља посверћена су анализи Кишовог Пешчаника, Павићевог Хазарског речника и Петковићевог романа Судбина и коментари. Ове романе сматрам изузетно значајним делима новије српске књижевности како због њихове очигледне уметничке вредности, тако и због иновација које је сваки од њих, преиспитујући традицију историјског романа и у српској и у светској књижевности, унео у фикционалну обраду историјске тематике.

Ова узбудљива студија заправо је посвећена и онима који су ускостручно заинтересовани за наратологију и српску књижевност, али ништа мање и радозналим лаицима, као један од могућих путоказа за разумевање врло сложених односа историје и приповедања у савременој књижевности.

Издавач: Завод за уџбенике, Београд, 2009.