Разговор о књизи Сузан Сонтаг: О фотографији

Говоре: Миланка Тодић, историчарка уметности/фотографије, Филип Филиповић, преводилац, Драган Ђорђевић, критичар и есејиста и Весна Даниловић, уредник

Књига Сузан Сонтаг О фотографији (Он Пхотограпхy) једна је од најцењенијих књига у свету које се баве овим медијем. Један од најзначајнијих критичара уметности и фотографије Џон Бергер о њој је рекао: „Ово је књига великог значаја и велике оригиналности… Све будуће расправе и анализе о улози фотографије у друштвима богатим масовним медијима сада су у обавези да почну од ове књиге“. Убрзо после појављивања 1977. године, стекла је статус култне књиге зато што је „бриљантна анализа о суштинским променама које су фотографске слике направиле у начину на који посматрамо свет и себе саме у последњих 140 година“ – Wасхингтон Пост Боок Wорлд. Књигу чини 6 чудесних есеја, почевши од првог „У Платоновој пећини“, преко наредних пет, да би била завршена „Кратком антологијом цитата“.

Књига је на српском била објављена далеке 1982. године под називом Есеји о фотографији (Радионица СИЦ, Београд; превод: Филип Филиповић), убрзо је распродата и од тада више није објављивана.
„Све је започело једним есејом – о неким питањима, естетским и моралним, које намеће свеприсутност фотографских слика, али што сам више размишљала о томе шта су фотографије, то су оне постајале сложеније и давале више за наслућивање. Тако је из једног есеја настао други, а из тог другог (на моје чуђење) још један, и тако даље – низ есеја, о значењу и развоју фотографија – све док нисам отишла довољно далеко да се аргумент који сам скицирала у првоме, а образлагала и удаљавала се од њега у следећим есејима, могао сажети и проширити на теоријски начин и тако заокружити.“ Сузан Сонтаг, 1977.

Покретање издавачке делатности која се бави теоријом и праксом фотографске слике показала се више него оправданом. Број читалаца ових књига много је шири од круга који је уже професионално везан за фотографију, можда баш стога што ова издања, на различите начине, говоре и о погледу на савремени свет у којем доминирају визуелне комуникације утемељене на фотографски генерисаним сликама.

Због тога се Културни центар Београда определио да у едицији Фото Артгет – Теорија у 2009. објави једну важну књигу: О фотографији Сузан Сонтаг.

Издавање ове књиге помогли су Град Београд – секретаријат за културу и Швајцарски програм за културу на Западном Балкану – локална канцеларија у Београду.