Разговор поводом књиге Предрага Чудића: ВЕЈАЧИ ОВЕЈАНЕ СУШТИНЕ

Учествују: Саша Илић, Драгољуб Станковић и аутор

Нова књига студија и есеја Предрага Чудића Вејачи овејане суштине: нова хистерија српске књижевности (од година расплета до наших дана) представља радикално превредновање канона савремене српске поезије. Чудић је културној јавности најпознатији као тумач (пара)књижевне феноменологије, и то понајпре односом књижевности и власти, а његов каталог четристотинак награда које се додељују у српској књижевности у Саветима младом писцу најзабавнија је књижевна почетница на нашем језику.
Вејачи овејане суштине тумаче поетичко-идеолошки контекст савремене српске поезије и то кроз анализу опуса Рајка Петрова Нога и Драгана Јовановића Данилова, али и неколицине других песника, који заједно имају преко стотину награда: „Да ли, и својим песмама и свим тим признањима, Ногов случај, јер то јесте случај, показује колико у нашој култури траје опасна шовинистичка, ранковићевски тоталитарна поолитика о ресентиману прогнаних, покланих, увређених и понижених, а изабраних, који свој идентитет не смеју тражити у европској култури већ у: сачу, мачу, копљу, коренима, подрумима доњим, огњишту, крсту и гуслама?“
Уколико је питање књижевности – питање вредности које та књижевност промовише, Чудићево тумачење савремене српске поезије јесте добра прилика да се постави питање вредности те поезије. Не мање од тога, хумор и иронија карактеристични за Чудићев опус у Вејачима овејане суштине врло често превазилазе саму тему, што ову књигу приближава не само Кишовом Часу анатомије, него и Винаверовим најбољим тренуцима.

Издавач: Центар за културу, Пожаревац, 2011.