Музеј византијске културе у Солуну, Грчка
Изложбом Разоткривање Београд и Србија су на Другом солунском бијеналу савремене уметности добили статус специјалног госта.
ПРАXИС: Уметност у времену неизвесности је назив 2. Солунског бијенала савремене уметности који је званично отворен у недељу, 24. маја. На овогодишњем Бијеналу су представљени радови 57 уметника и уметничких група са грчке и међународне уметничке сцене, који су настали посебно за ову прилику. Кустоси главног програма су Биси Силва (Нигерија, директорка Центра за савремену уметност у Лагосу), Габриела Салгадо (Аргентина, кустос у галерији Тејт Модерн у Лондону) и Сираго Цјара (Грчка, директорка Центра за савремену уметност у Солуну). Тема овогодишњег Бијенала Праxис је инспирисана књигом Терија Иглтона, у којој он провокативно износи поновну дефиницију циљева и поља истраживања теорије. Да ли је ово време неизвесности добар тренутак да се преиспитају суштинске вредности уметничке праксе? Говоримо о уметности која се враћа праxис-у, креативној активности која доприноси формирању политичког погледа и новог начина размишљања и постојања. Главни програм Бијенала прати богат паралелни програм којег чине изложбе, конференције, пројекти.
Као део званичног паралелног програма у понедељак, 25. маја у 20 сати, у Музеју византијске културе инаугурисана је изложба Разоткривање/подвучено сећање. На отварању говори Марија Цанцаноглу (директорка Државног музеја савремене уметности), Катерина Коскина (председница Управног одбора Државног музеја савремене уметности), Даница Јововић Продановић (директорка Културног центра Београда), Драгана Палавестра (Град Београд – Секретаријат за културу) и Александра Естела Бјелица Младеновић, кустос изложбе.
Назив изложбе Разоткривање/подвучено сећање носи у себи извесну симболику, јер ће се након дужег времена 11 српских уметника „разоткрити“ грчкој публици. Уметници различитих генерација и поетика: Мрђан Бајић (Даћу ти оно што немам и Трасх, скулптуре), Аница Вучетић (Уочавање, видео), Габриел Глид (Органиц Мини Бар и Шоферке, скулптуре-инсталације), Марија Драгојловић (Црна пудријера са сребром и Златна пудријера, слике), Биљана Ђурђевић (Пиета (Лењост) и Ентомбмент, слике), Здравко Јоксимовић (О мени или о Вама, скулптура), Душан Оташевић (Споменик непознатом шетачу, инсталација), Владимир Перић (Исечак и Паја Патак, инсталација), Милета Продановић (Роллинг Скиес ИИИ, Роллинг Скиес В, Роллинг Скиес ВИ, слике), Александар Рафајловић (Стреет оф Јоy, фотографије), Вера Стевановић (Портет за моју маму / Портрет за моју ћерку, видео), представници су онога што је по избору кустоскиње Културног центра Београда Александре Естеле Бјелице Младеновић највредније у последње две деценије на домаћој уметничкој сцени.
Преиспитујући компатибилност актуелне српске уметничке сцене са светским токовима закључујемо да је она у живом интерактивном односу са другим системима. Тематски оквири у којима стварају уметници који су одабрани за овај преглед препознају се у уметничком стваралаштву било ког географског дела европског/светског простора. Сећање, лично искуство, коегзистентност у креативном процесу, посвећеност, … само су неки елементи којима се ови уметници служе да би „обликовали време“, односно да би се отргли од заборава. Позивајући се на претходна искуства можемо прецизно да формулишемо и полазишта савремене српске уметности и оправдамо њено постојање и трајање. (део текста А. Е. Бјелице Младеновић из каталога)
Изложба Разоткривање/подвучено сећање је до сада већ имала своју значајну путању: представљена је у Француској, у Музеју модерне уметности Сент Етјен, новембар 2008 – јануар 2009, потом у Македонији, у Националној галерији Македоније, Скопље, фебруар – март 2009, као и у Републици Српској, у Музеју савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука, март – април 2009. Изложбом Разоткривање Београд и Србија су на Другом солунском бијеналу савремене уметности добили статус специјалног госта. Изложба ће у Музеју византијске културе у Солуну бити отворена од 24. маја до 31. јула 2009.
Додатне информације на www.thessalonikibiennale.gr