Самоуправна интересна заједница у Културном центру Београда

Изложбени пројекат у сарадњи између галерије Подроом и галерије СИЗ
ПРИВРЕМЕНИ УЛАЗ У ГАЛЕРИЈУ ПОДРООМ ИЗ БЕОГРАДСКОГ ИЗЛОГА, КНЕЗ МИХАИЛОВА 6

Аyреен Анастас & Рене Габри, Дарио Аззелини & Оливер Ресслер, Милијана Бабић, Јулиана Борински, Дамир Божић – Пишта & Предраг Тодоровић, Томислав Брајновић, Цлаире Фонтаине, Немања Цвијановић, Лана Чмајчанин, Игор Ешкиња, Цесаре Пиетроиусти & Паул Гриффитхс, Ференц Гроф, Фокус Група, Група АБС, Антонио Делла Гуардиа, Ибро Хасановић, Сасха Хубер, Иштван Ишт Хузјан, Јанез Јанша, Јанез Јанша и Јанез Јанша, Филип Јовановски, Владо Мартек, Гиованни Морбин, Иван Моудов, Циприан Муресан, Кристина Норман, ОПА, Лала Рашчић, Социете Реалисте, ШКАРТ & Цацтус Нетwорк, Славен Тољ

Изложба Самоуправна интересна заједница у Културном центру Београда представиће праксе и продукције уметница и уметника који су повезани с галеријом СИЗ, као и оних који гравитирају око и ка сцени саме галерије.

Током седмогодишњег рада Галерија СИЗ је искристалисала одређени профил визуелних садржаја у регионалној и локалној културној средини, поставши важна тачка савремене уметничке продукције и праксе како на регионалној тако и међународној карти центара за савремену уметност. Овакав садржај одређен је пре свега кроз уметничке радове, који на детерминисан начин осликавају друштвену стварност и њене различите, специфичне, димензије попут политике, културе, идеологије, културне политике, критички се постављајући према диктатури неолибералног капитализма, свим облицима десних политика, као и према национализмима, шовинизму и ревизионизму.

Самоуправна интересна заједница се на идејном нивоу дефинише преко онога што је у економији одбачени, а ипак тренутно најрелевантнији модел функционисања поготово када је у питању уметничко тржиште. Колективно удруживање равноправних појединаца и појединки у сврху заједничког иступања у јавности или на тржишту, преузето је као модел, али и као име удружења. Наглашавајући колективистичке моделе организације, а без јасно зацртаног финансијског плана, СИЗ, у свој својој потенцијалности да изађе из сфере уметности у економску сферу, ипак остаје уметнички пројекат.

Самоуправну интересну заједницу и Галерију СИЗ основали су у Ријеци 2009. године уметници Синиша Лабровић, Немања Цвијановић, Игор Грубић, Томислав Брајновић, Милијана Бабић, Цесаре Пиетроисути, Оливер Ресслер, Јанез Јанша (еx Давиде Грасси), Славен Тољ, уметнички колективи ШКАРТ, Група АБС, Клуб љубитеља уметности и удружење Друго море. Од 2009. до 2012. програм галерије СИЗ води Немања Цвијановић, а од 2012. Фокус Група у сарадњи с Н. Цвијановићем

Поводом отварања изложбе, у 20:30 Ђовани Морбин пост-концептуални уметник извешће перформанс МЕ (Ја).

“…одједном, бити десничар и недвосмислено кокетирати с фашизмом поново је постајала нормална ствар. Било је то као слушати онај клише “… ма! Уосталом, једном су сви били фашисти…” чиме се на фин начин настојало нормализовати историјско ненормално понашање.
Одлучио сам да будем десничар. Неутрална и празна просторија. Поред мене, на постољу, налази се копија Континуираног профила Мусолинија (Ренато Бертелли, 1933.).
Стојим у средини просторије и окружен сам публиком.
Изговарам Мусолинијеву Изјаву о рату[1] помичући округлу школску столицу на којој седим као да јој подешавам праву висину[2] и након неколико секунди покушавам да устанем. Падам на под, устајем, поново седам и испочетка започињем говор. Акција се тврдоглаво понавља седам пута – што ће рећи – као да желим нешто постићи…
… колективно несвесно, “ја фашиста” које је успавано лежало у сваком Италијану, изнова се буди!!!”
Ђовани Морбин

[1] Говор, 10.јун 1940.г. Рим, Трг Венезиа
[2] Столица се врти захваљујући електромотору који је скривен у седишту и покреће се ручно.

Ђовани Морбин је пост-концептуални уметник који се у свом уметничком раду најчешће реферише на италијанску и светску авангардну и историјски ангажовану уметност, користећи се визуелним метајезиком као средством за критику и политички коментар савременог друшта. Бескомпромисан када је реч о форми и комуникацији, Морбин заправо стално преиспитује позицију, улогу и одговорност уметника у друштву пољуљаних вредности, у одсуству политичке и класне свести. Перформанс Ђовани Морбина до сада је изведен четири пута и то 2010. у Швајцарском институту у Риму и галерији Артецамби у Верони, 2011. у Артотеца у Милану и 2015. у галерији СИЗ у Ријеци. Последње пето извођење перформанса под назиовм Ме (Ја) биће изведено на изложби у галерији Подроом у Београду.

Биографија Ђованија Морбина

Реализација и координација: Културни центар Београда
© Фотографије Галерија СИЗ и уметници
© Галерија СИЗ, аутори и уметници