Сарита Вујковић: У грађанском огледалу, представљање књиге

Идентитети жена босанскохерцеговачке грађанске културе у периоду 1878 –1941

Учествују: проф. др. Миланка Тодић, проф. др. Лидија Мереник, Весна Даниловић, помоћница директорке за програм КЦБ-а и ауторка.

Књига под насловом У грађанском огледалу: Идентитети жена босанскохерцеговачке грађанске културе (1878–1941) настала је као резултат вишегодишњег истраживања и интердисциплинарног теоријског разматрања женских идентитета у грађанској култури Босне и Херцеговине, темељених на различитим социолошко-културолошким контекстима грађанске идеологије и уметности уоквирене у приватне и јавне друштвене сфере с краја XИX и у првој половини XX века.
Књига је настала на богатој и разноврсној теоријској и изворној основи: необјављеној архивској грађи, бројној штампи и периодици, као и резултатима различитих истраживања историчара уметности и истраживача сродних дисциплина. Поред текстова савремених теоретичара културе, у раду су коришћени историјски извори и уметничка дела из бројних научних и културних институција у Босни и Херцеговини. У књизи су презентовани резултати интердисциплинарног истраживања, теоријски је сагледан скуп сложених односа који су утицали на развој и ток женског стваралаштва, а посебна пажња указана је изолованим женским појавама које су својим деловањем у оквиру различитих културних и уметничких области постале друштвено „видљиве“.
Нарочита пажња је посвећена стваралачким биографијама првих академски образованих уметница у Босни и Херцеговини, сликаркама: Адели Бер Вукић (1888–1966), Лујзи Кузмић Мијић (1889–1959), Мици Тодоровић (1897–1981) и Милени Шотра (1909–2003), као и вајаркама Иви Деспић Симоновић (1890–1961) и Рајки Мерћеп (1904 – 1961). Централна пажња у раду посвећена је образовним процесима кроз које су ове уметнице формирале своје уметничке стратегије, као и праћењу, вредновању и интерпретацији њихових уметничких продукција.
Имајући у виду историографски оквир, било је неминовно сусрести се са историјским чињеницама које су крајем XИX и почетком XX века произвеле сложености у оквиру динамичких промена, са свим политичким, привредним, друштвеним, културним преломима. Анализом појединих примера доведени су у везу одређени облици уметничког стварања у ширем културном контексту изражавања, са моделима друштвеног живота какав је био мултикултурални и мултиконфесионални живот у оквиру вишенационалне босанскохерцеговачке грађанске средине крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Заправо, културолошки контекст је кориштен у „читању“ социјалне промене жене и њених идентитета.
На основу изнесеног, закључује се да је друштвени идентитет овог периода имао своје устаљене ритуале, у које су се лако уклапали модели на основу којих су се формирали начини позиционирања жена у приватним и јавним животним сферама. Мапирањем неоспорних претпоставки које нам пружа друштво у целини, формиране су путање на основу којих су истражене поједине области и формулисали се одређени закључци.
Имајући у виду чињеницу да различита мишљења доприносе новим квалитетима и решењима, овим радом отворен је другачији пут доношења одређених закључака темељених на доступној уметничкој грађи и архивској документацији, као и на темељу низа информација изнесених у постојећој литератури, синтетисано је мноштво расутих података о деловању и формирању појединих жена у јавном животу Босне и Херцеговине тога времена.

Издавачи: Музеј савремене умејтности Републике Српске – Бањалука и Културни центар Београда 2010.