Шетња (не)оствареним Београдом Владана Деснице

ИНСТИТУТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ, ЈДП, СКЗ, АНДРИЋЕВ ВЕНАЦ, РАДИО БЕОГРАД, ПОЛИТИКА, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА И ХОТЕЛ МОСКВА

Десничини сусрети 2016. и хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам Манифестација у организацији Института за књижевност, Београд и Филозофског факултета, Загреб Шетњу води проф. др Бојан Ђорђевић
Пунктови: Институт за књижевност и уметност, ЈДП, СКЗ, Андрићев венац, Радио Београд, Политика, Културни центар Београда и Хотел Москва

„Овогодишњи Десничини сусрети одржавају се у Београду, а реализирају у складу с обавезама које су Институт за књижевност и уметност у Београду и Центар за компаративнохисторијске и интеркултурне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу договорили у оквиру међудржавног хрватскосрпског пројекта „‘ДЕСНИЧИНИ СУСРЕТИ’ И ХРВАТСКО-СРПСКИ/СРПСКО-ХРВАТСКИ ИНТЕКУЛТУРАЛИЗАМ“, одобреног за 2016./2017. и 2017./2018. годину. Имајући на уму да је овај пројект прихваћен у врло јакој конкуренцији и у ситуацији када хрватско-српском/српско-хрватском интеркултурализму не „цвјетају руже“ ни у једној од ове двије земље, велик је изазов с којим се суочавају овогодишњи београдски Десничини сусрети, који се, нота бене, први пут одржавају изван територија Републике Хрватске.

Када је ријеч о хрватско-српском/српско-хрватском интеркултурализму, практично се иначе ништа озбиљно не може радити, а да се то не чини најмање и с хрватске и са српске стране, било да је ријеч о архивима и књижницама, о елементарним обавијестима о томе што и како би уопће требало радити те било да је ријеч о разноврсностима истраживачких трендова и накладничких пројеката. Отворено треба рећи да повијесно рецентни тектонски поремећаји у односима између Хрвата и Срба изискују много више особних контаката и разумијевања стања ствари као темељних претпоставки за озбиљан истраживачки рад. Језгра Десничиних сусрета као и широк круг сурадника стечених у посљедњих десет година континуираног дјеловања обавезују обје стране на вишу разину међусобне координације истраживачких оријентација и интереса у подручју интер- и транскултурализма. Она је тим важнија што су данас незанемариви шири регионални и континентални контексти истраживања таквих проблематика.“
Проф. др. сц. Драго Роксандић, из Ријечи унапријед

Научно-истраживачки програм хрватско-српског/српско-хрватског интеркултурализма, који се од 2005. године редовно одвија у Хрватској кроз средишњу годишњу манифестацију Десничиних сусрета – до сада одржаваних у Загребу, Задру, Исламу Грчком и Сплиту – развио је широку и чврсту мрежу научника хуманистичких дисциплина, првенствено из Хрватске и Србије, али укључујући и читав европски академски простор. Поред скупа и пратеће годишње публикације, зборника радова, у оквирима истог програма организују се и друге научне активности, односно развијена је шира издавачка делатност.

Истраживачке теме у ових су десет година биле формулисане или тако да се директно односе на књижевни и стваралачки опус Владана Деснице, чије име програм носи, или тако да проистичу из одређеног аспекта ауторовог интелектуалног ангажмана. Десничини сусрети временом су еволуирали од програма који критички преиспитује „велике теме“ хрватско-српског/српско-хрватског интеркултурализма до пројекта који – не мењајући тежиште интереса – проматра „велике теме“ интеркултурализма и транскултурализма у Европи. ж

Центар за компаративнохисторијске и интеркултурне студије Филозофског факултета у Загребу, као покретач и носилац пројекта Десничиних сусрета, и Институт за књижевност и уметност у Београду Десничине сусрете 2016. и 2017. године реализују у оквиру званичне билатералне научне сарадње Србије и Хрватске тј. пројекта под називом „Десничини сусрети“ и хрватско-српски/српскохрватски интеркултурализам.

Др Станислава Бараћ Вујновић