У мартовском Клубу читају: Марија Миџовић, Иван Растегорац и Зоран Живковић
Иван Растегорац (1940) дипломирао југословенску и општу књижевностна Филолошком факултету у Београду. Радио је као драматург у београдском Театру поезије при Радничком универзитету “Ђуро Салај“. Поезију објављује од 1959. године. Објављене књиге песама: Песме (1965), Дрво које тече (1971), Увеличавајуће стакло (1979),Светлосни оклоп (1982), Лицем према истоку (коаутор) (1989), Лудо говедо (1993), Азбучна молитва (1995), Недело (2000) и Глава (избор песама и прозаида) (2009).
Поред поезије објавио је и следеће књиге: Универзални Брехт (коаутор монографије) (1973), Поезија и сцена (зборник теоријских радова) (1974).
Урадио је двадесетак драматизација и адаптација песничких текстова за сцену. Још од почетка каријере паралелно са поезијом, прозом и есејистиком, Растегорац пише и о филму у телевизији.
Заступљен у двадесетак антологија поезије на српском језику и неколико страних језика (француски, руски, кинески, шведски, румунски, белоруски, италијански, енглески). За поезију и драме добио је бројне награде.
Зоран Живковић (1948) аутор је осамнаест прозних дела: Четврти круг (1993), Временски дарови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немогући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки и чајџиница (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008) и Писац у најам (2009).
Живковић је један од најпревођенијих савремених српских књижевника и припада врло ретким писцима са ових простора који широм света, а превасходно на англоамеричком подручју уживају велики углед. За своју прозу добио је бројне, најпрестижније домаће и светске награде.
Према Живковићевим причама Воз (Немогући сусрети) и Хотелска соба (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу Исповедаоница (Немогући сусрети) која је приказана на београдском Фестивалу краткометражних филмова 2007.
Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија ББЦ: Воз (2005) и Будилник на сточићу (2007).
Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију Сакупљач снимљену према Живковићевом циклусу Дванаест збирки (Дванаест збирки и чајџиница).
Марија Миџовић (1960) дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенске књижевности и класичну филологију. Више од 20 година бави се новинарством.
Током 1997. објавила је књигу поезије Београдска сиротица (издавач »Градац«,Чачак). Друга књига поезије треба ускоро да се појави из штампе. Тренутно ради на рукопису прве књиге прозе.
Маја 2009. обавила је књигу Друга страна медаље (издање АДАС- Антидопинг агенције Србије) у којој кроз сведочанства и интервјуе са врхунским ствараоцима (Душан Ковачевић, Јагош Марковић, Исидора Жебељан, Душко Гојковић ) и спортистама (Владе Дивац, Јасна Шекарић, Драгутин Топић ) истражује аспеката употребе стимуланса у уметности, спорту и свакодневном животу.
“СКД клуб КЦБ” отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.