СКД клуб КЦБ у фебруару

У фебруару своје нове текстове читају: Звонко Карановић и Светлана Поровић Михајловић

Светлана Поровић Михајловић (1959) дипломирала је на Грађевинском факултету. Након дугогодишњег бављења инжењерским послом, од 1999. се потпуно посветила писању. Објавила је романе: Слатки мирис дуда (1999/2000/2005), Последња тачка за кружницу (2001/2002/2004) и Танго није дељив са три (2004). Поред тога, објавила је и збирку прича На чајанки код Белог Зеца (2006) и радио-драму Преподне једног петла (2007). Прозу, чланке и коментаре објављује у књижевној периодици, часописима и дневним новинама.
Уредила је зборник посвећен Србији, у индијском часопису Сампарк Јоурнал оф Глобал Ундерстандинг, у којем је изашао њен есеј посвећен позицији списатељица у Србији.

Звонко Карановић (Ниш, 1959) живи у Београду. Радио је као новинар, уредник, водитељ на радију, ди џеј, организатор концерата, био је власник музичке продавнице. Себе сматра писцем с маргине. Објавио је следеће књиге песама: Блитзкриег (1990), Сребрни Сурфер (1991/2001), Мама меланхолија (1996), Еxтраваганза (1997), Тамна магистрала (2001), Свлачење (2004), Неонски пси – изабране песме (2001), Тамна магистрала – изабране песме (2008), Боx Сет – сабране песме (2009). Објавио је и романе: Више од нуле (2004/2005/2006), Четири зида и град (2006/2008) и Три слике победе (2009).
Песме су му превођене на десетак европских језика. Заступљен је у антологији Неw Еуропеан Поетс (УСА, Миннесота, 2008).

“СКД клуб КЦБ” отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.