У јуну своје нове радове читају: Милисав Савић, Марија Кнежевић и Андрија Матић
Милисав Савић (1945) аутор је збирки прича Бугарска барака (1969), Младићи из Рашке (1977), Ујак наше вароши (1977) и романа Љубави Андрије Курандића (1972), Топола на тераси (1985), Ћуп комитског војводе (1990), Хлеб и страх (1991), Ожиљци тишине (1996) и Принц и сербски списатељ (2008). Поред тога аутор је књига различитих жанровских усмерења Фуснота (1995), 30 плус 18 (2005), Римски дневник, приче и један роман (2008), као и књижевно-историјских студија Устаничка проза (1985) и Сећање и рат (2009). Приредио је и више антологија савремене светске приче. За Ујака наше вароши добио је Андрићеву награду, за Ожиљке тишине „Мирослављево јевандјеље“, а за роман Хлеб и страх „Нинову награду“ (1992), коју је одбио да прими.
Марија Кнежевић (1963) писац је, преводилац, предавач, објављује поезију, прозу, есеје.Дипломирала је на групи за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Магистрирала је компаративну књижевност на Мицхиган Стате Университy (Мицхиган, УСА). Објавила је романе: Храна за псе (1989) и Екатерини (2005), као и електронску преписку са Аником Крстић из бомбардованог Београда Qуерида (2001). Песничке књиге: Елегијски савети Јулији (1994), Ствари за личну употребу (1994), Доба Саломе (1996), Моје друго ти (2001), Двадесет песама о љубави и једна љубавна (2003), Књига о недостајању (2003), Ин тацтум (2005). Уличарке, (2007) и Књига утисака (2008). Добитница је неколико песничких и књижевних награда.
Андрија Матић (1978) рођен је у Крагујевцу. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Аутор је романа Нестанак Зденка Купрешанина (Матица српска, 2006) и Шахт (Стубови културе, 2009). Бави се и проучавањем англо-америчке књижевности. Објавио је више радова из ове области, као и студију Т. С. Елиот: песник, критичар, драмски писац (2007). Живи у Београду.
“СКД клуб КЦБ” отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.