Učesnici kluba u januaru su Ljiljana Šop, Milan Đorđević, Rade Djokanović i Duško Novaković
Ljiljana Šop (1950), autor je šest knjiga i više od hiljadu bibliografskih jedinica u periodici. Naslovi knjiga glase: O naivnosti i nevinosti, 1995, Velika šetnja, 1997, Uspon do smrti, 1999, Pisanje uz vetar, 2002, Ekstaza s predumišljajem, 2003, Oslonjeni na prazninu, 2009, Najlepše pevaju zablude (izbor iz poezije Branka Miljkovića), 1987, 1989, 2000, 2001. Pesme (izbor iz poezije Desanke Maksimović), 1982.
Nagrade Milan Bogdanović, Dragiša Kašiković i Zlatni beočug, nagrada Kulturno-prosvetne zajednice grada Beograda za 2007 godinu.
Član je Srpskog književnog društva, član NUNS-a i član Srpskog PEN-a.
Milan Đorđević (1954) jedan je od najprisutnijih stvaralaca na srpskoj književnoj sceni već četvrt veka. Pesnik, esejista, pripovedač i prevodilac, do sad je objavio knjige pesama: Sa obe strane kože (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), Ćilibar i vrt (1995), Pustinja (1995), Čiste boje (2002), Crna pomorandža (2004), Vatra u bašti, izabrane pesme (2007), Radost (2008), knjige eseja Cveće i džungla (2000), knjige priča Glib i vedrina (1997) pod pseudonimom Milan Novakov, Slepa ulica (2002), Majmun (2006) i Ruševina (2009). Dobitnik je više značajnih pesničkih nagrada i prevođen je na više evropskih jezika. Bavi se prevođenjem sa slovenačkog i engleskog jezika.
Duško Novaković (Podgorica, 1948) studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Jedan je od inicijatora i osnivača Srpskog književnog društva i član je Srpskog PEN centra. Živi u Beogradu.
Njegovo dosadašnje pesničko delo kritika vezuje za jedan od najdominantnijih pravaca u savremenoj srpskoj poeziji, za verizam koji je amalgamiran irealizmom, sarkazmom, ironijom i posebnom vrstom groteske, učinila Novakovića istaknutim reprezentom savremene srpske poezije. O stvaralaštvu ovog autora sačinjen je zbornik radova: Poezija Duška Novakovića i publikacija Duško Novaković – Disovo proleće.
Duško Novaković je do sada objavio zbirke poezije: Znalac ogledala, Poderotine na vreći, Sati i životinje/ Sati i životni (dvojezično), Nadzornik kvarta, Dijalog o nemaru, Hodnikom, Znalac ogledala i pridružene pesme, Stacionarije – pesme rata i mesečarenja, Izabrao sam Mesec, Dostavljeno muzama, Bioskop Lemijer/Cinema Lumiere (dvojezično), Tupan i njegov pedagog.
Novaković se bavi prevođenjem poezije i proze sa makedonskog jezika.
Rade Đokanović (1955), objavio je pet pesničkih knjiga: Suva usta (1980), Zvono (1994), Orahova ljuska (1995), Laka ruka (1997), Škripac (2005), a šesta knjiga je kod izdavača i biće objavljena u ovoj godini. Rade Đokanović je završio Višu građevinsku školu i rukovodio je izgradnjom mnogih stambenih i poslovnih objekata u Beogradu, Srbiji, Crnoj Gori, Jermeniji, Izraelu i Rusiji.
SKD klub KCB otvoren je 13. marta 2002. Programom “SKD klub KCB” Srpsko književno društvo (SKD) i Kulturni centar Beograda (KCB) omogućavaju piscima i čitaocima da svakog trinaestog u mesecu budu zajedno, da čitaoci uživo slušaju pisce. Piće je slatko-gorko, onakvo kakva je i sama literatura (ili život). Tu su i pokloni – iznenađenja.