Учесници клуба у јануару су Љиљана Шоп, Милан Ђорђевић, Раде Дјокановић и Душко Новаковић
Љиљана Шоп (1950), аутор је шест књига и више од хиљаду библиографских јединица у периодици. Наслови књига гласе: О наивности и невиности, 1995, Велика шетња, 1997, Успон до смрти, 1999, Писање уз ветар, 2002, Екстаза с предумишљајем, 2003, Ослоњени на празнину, 2009, Најлепше певају заблуде (избор из поезије Бранка Миљковића), 1987, 1989, 2000, 2001. Песме (избор из поезије Десанке Максимовић), 1982.
Награде Милан Богдановић, Драгиша Кашиковић и Златни беочуг, награда Културно-просветне заједнице града Београда за 2007 годину.
Члан је Српског књижевног друштва, члан НУНС-а и члан Српског ПЕН-а.
Милан Ђорђевић (1954) један је од најприсутнијих стваралаца на српској књижевној сцени већ четврт века. Песник, есејиста, приповедач и преводилац, до сад је објавио књиге песама: Са обе стране коже (1979), Мува и друге песме (1986), Мумија (1990), Ћилибар и врт (1995), Пустиња (1995), Чисте боје (2002), Црна поморанџа (2004), Ватра у башти, изабране песме (2007), Радост (2008), књиге есеја Цвеће и џунгла (2000), књиге прича Глиб и ведрина (1997) под псеудонимом Милан Новаков, Слепа улица (2002), Мајмун (2006) и Рушевина (2009). Добитник је више значајних песничких награда и превођен је на више европских језика. Бави се превођењем са словеначког и енглеског језика.
Душко Новаковић (Подгорица, 1948) студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Један је од иницијатора и оснивача Српског књижевног друштва и члан је Српског ПЕН центра. Живи у Београду.
Његово досадашње песничко дело критика везује за један од најдоминантнијих праваца у савременој српској поезији, за веризам који је амалгамиран иреализмом, сарказмом, иронијом и посебном врстом гротеске, учинила Новаковића истакнутим репрезентом савремене српске поезије. О стваралаштву овог аутора сачињен је зборник радова: Поезија Душка Новаковића и публикација Душко Новаковић – Дисово пролеће.
Душко Новаковић је до сада објавио збирке поезије: Зналац огледала, Подеротине на врећи, Сати и животиње/ Сати и животни (двојезично), Надзорник кварта, Дијалог о немару, Ходником, Зналац огледала и придружене песме, Стационарије – песме рата и месечарења, Изабрао сам Месец, Достављено музама, Биоскоп Лемијер/Цинема Лумиере (двојезично), Тупан и његов педагог.
Новаковић се бави превођењем поезије и прозе са македонског језика.
Раде Ђокановић (1955), објавио је пет песничких књига: Сува уста (1980), Звоно (1994), Орахова љуска (1995), Лака рука (1997), Шкрипац (2005), а шеста књига је код издавача и биће објављена у овој години. Раде Ђокановић је завршио Вишу грађевинску школу и руководио је изградњом многих стамбених и пословних објеката у Београду, Србији, Црној Гори, Јерменији, Израелу и Русији.
СКД клуб КЦБ отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.