Радивој Шајтинац рођен је 1949. године у Бечкереку (данас Зрењанин). Пише поезију, прозу, есеје, књижевну и ликовну критику. Објавио је књиге песама: Оружје људски рањено (1970), Шуми се враћају прагови (1974), Даровно путовање (1978), Панглосов извештај (1982), Сузе у луна-парку (1987), Оченаш на Тајмс скверу (1991), Огњена Марија (са Иваном Даниковим) (1991), Оловни долов (1995), Лед и млеко (2003), Пси верса (2005), Кањишка монотипија (2007), Стара кантина (2011) и Северни изговор (2011). Објавио је и књиге прозе: Банатска читанка (1990), Мој бегејски део света (1994), Бајке о грму (1994), Чеховија (1996), Вез у ваздуху (1998), Жртве бидермајера (2000), Сибилски гласови (2001), Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем, 2002), Водено дете (2004) и Кинеско двориште (2006), као и есеје: Хотел Чарнојевић (1989), Демогоргон (1990) и Хајка на Актеона (1997).
Добио је неколико награда за свој рад међу којима „Сребрни печат вароши сремскокарловачке“ и „Димитрије Митриновић“.
Марија Миџовић рођена је 1960. у Земуну. 1988. дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на Групи за југословенске књижевности са класичном филологијом (старогрчки и латински). Објавила је књиге поезије: Београдска сиротица (1997) и Полудраги (2010).
Објавила је прозу у Антологија Нове српске ОФФ и СФ приче и у другим у водећим књижевним магазинима. Поезија и проза су јој заступљене у неколико антологијских избора, а добила је и неколико нагрда и признања.
Бојан Јовановић рођен је 1950. године у Нишу. Завршио је гимназију у Нишу, а потом и студије етнологије на Филозофском факултету у Београду. Осим бројних антрополошких чланака и књига, аутор је и преко четрдесет алтернативних филмова. Ради као научни саветник Балканолошког института САНУ. Објавио је књиге песама: Бацање каменчића (1973), Кост између обала (1981), Душоловац (1989), Проповед мрава (1993), Пешчана мајка (1996), Одломци божанства (1997), Кућа иза облака (1999), Називи надолазећег (2005) и Сенке у тами (2006).
„СКД клуб КЦБ“ отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.