U januaru svoje nove radove čitaju Duško Novaković, Milovan Marčetić i Nikola Vujčić
Duško Novaković (1948) objavio je sledeće zbirke poezije: Znalac ogledala (1976), Poderotine na vreći (1979), Sati i životinje/ Sati i životni (dvojezično) 1980, Nadzornik kvarta (1982), Dijalog o nemaru (1986), Hodnikom (1991), Znalac ogledala i pridružene pesme (1995), Stacionarije – pesme rata i mesečarenja (1998), Izabrao sam Mesec (2003), Dostavljeno muzama (2005), Bioskop Limijer/Cinema Lumiere (dvojezično, 2007), Tupan i njegov pedagog (2007), Klupe nenagrađenih (2008/9) i Kad ćemo svetla pogasiti (2010).
Novaković se bavi prevođenjem poezije i proze sa makedonskog jezika. Za svoj rad dobio je brojne nagrade: “Milan Rakić”, “Mlada Struga”, “Branko Miljković”, “Zmajeva”, “Disova”, “Danica Marković”, “Vasko Popa” i druge.
Jedan je od inicijatora i osnivača Srpskog književnog društva i član je Srpskog PEN centra.
Milovan Marčetić (1953) objavio je knjige pesama: Dan dvadeset hiljada pasa (1982), Načini iščezavanja (1986), Bez imena, bez lica (1990), Ratno ostrvo (2000), Mera duše (izabrane pesme) (2002), Taškent (2006) i Iza zatvorenih očiju (2010).
Objavio je i tri knjige priča: Životi pesnika (1996), Moj Holivud (2000) i Prvo lice (2003).
Dobitnik je više nagrada za poeziju i prozu, između ostalih i „Goranovog proljeća“ i Rakićeve nagrade.
Bio je urednik i glavni urednik Književnoj reči, glavni urednik časopisa Reč i Književnost, osnivač i glavni urednik Beogradskog književnog časopisa.
Nikola Vujčić (1956) objavio je sledeće knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi prilozi za autobiografiju (1983), Disanje (1988), Čistilište (1994), Kad sam bio mali (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuk tišine: izabrane i nove pesme (2008), Rasuti zvuk (2009) i Dokle pogled dopire (2010).
Priredio je nekoliko knjiga, a sa ruskog je preveo poeziju Vjačeslava Kuprijanova (Zemljino nebo, 2006).
Dobio nekoliko priznanja za pesnički rad, među kojima i Zmajevu nagradu (2002) i Disovu nagradu (2009).
Od početka osamdesetih radio je uredničke i srodne poslove, od časopisa Znak i Književna reč, pa sve do Službenog glasnika danas.
“SKD klub KCB” otvoren je 13. marta 2002. Programom “SKD klub KCB” Srpsko književno društvo (SKD) i Kulturni centar Beograda (KCB) omogućavaju piscima i čitaocima da svakog trinaestog u mesecu budu zajedno, da čitaoci uživo slušaju pisce. Piće je slatko-gorko, onakvo kakva je i sama literatura (ili život). Tu su i pokloni – iznenađenja.