СКДклубКЦБ у октобру: Мирјана Стефановић и Небојша Ћосић

13.10.2010, 17:23.
blank-image

Такође и:представљање новог,сајамског троброја 109-111 Књизевног магазина(гласила СКД).Представиће га нова в.д уредница Марија Миџовиц и Марија Иванић, уредница СКДклубаКЦБ испред СКД-а. Десет примерака бице подељено публици.

Мирјана Стефановић (1939) магистрирала је енглеску књижевност. Године 1966-1967 радила као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до краја 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до средине 1991. радила у издавачкој кући Нолит као уредница књига за децу и омладину.
Објавила је следеће књиге: Волети (песме, 1960), Одломци измишљеног дневника (проза, 1961), Пролеће на Теразијама (песме, 1967), Индиго (песме, 1973), Радни дан (песме, 1979), Саветник (проза, 1979), Проширени саветник (проза, 1987), Помрачење (песме, 1995/ 1996), Искисли човек (песме, 2003) и О јабуци (проза, 2009). Поред тога објавила је и десетак књига за децу међу којима: Влатко Пиџула (песме и приче, 1962/ 2007), Енца са креденца (песме, 1969/ 1975/ 1978), Шта да ради ова фота? (роман, 1979/ 1989/ 2003), Школа испод стола (песме и приче, 2004) и друге.
Добитница је бројних награда за своје стваралаштво, а дела су јој превођена на неколико европских језика. У овој години добила је Награду за поезију Десанка Максимовић.

Небојша Ћосић (1958) дипломирао је југословенску и општу књижевност у Београду. Радио је као професор српског језика и писао књижевну критику у Београдским новинама, Борбином додатку Свет књиге, Књижевним новинама, Књижевном магазину, Новинама београдског читалишта.
Објавио је књиге прича: Прича о смрти (1987), Туђе небо (1991), Несаница (1993), Утопије и пијавице (1994) и Деца велеграда (2005); романе Лула (1999), Месечево насеље (2002) и Бумеранг (2006).

“СКД клуб КЦБ” отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.

Loading...