Сликарство београдског енформела: Владислав Шиља Тодоровић, 1959-1966

08.09.2010-29.09, 15:35.
blank-image

Ауторско вођење кроз изложбу је суботама, 11. 17. и 25. септембра, у 12.00

У оквиру пројекта Сликарство београдског енформела, започетог 2007. поводом обележавања 50 година рада Културног центра Београда, у 2010. години биће организована монографска изложба посвећена енформелу Владислава Тодоровића. Пошто се идеја пројекта темељи на новом ишчитавању (критичарском, филозофском, социолошком, културолошком) антологијске изложбе Лазара Трифуновића Млади београдски сликари ( З. Павловић, Б. Протић, Ж.Турински, В. Тодоровић), из 1962., којом је промовисан овај сликарски правац у нашем послератном модернизму, након изложби раних радова и слика Зорана Павловића, Бранислава Протића и Живојина Туринског, четврта поставка ће се бавити делима Владислава Тодоровића, из периода 1960-1967., када је уметник завршавао студије на Академији у Београду и започињао своју излагачку активност.

Поставка изложбе Владислав Тодоровић, 1960-1967. обухватиће 10-15 дела овог аутора која ће за ову прилику бити позајмљена из МСУ у Београду, НМ у Београду, Галерије савремене уметности у Зрењанину, Народног музеја у Крушевцу, градских и државних институција, и из приватних колекција. Као и на претходним поставкама изложбу ће пратити типски каталог/књига, који ће имати студијски текст ликовног критичара Слободана Ристића, у коме ће се проблематизовати лични допринос овог уметника покрету, као и овај период рада из перспективе целокупног његовог сликарског опуса. У каталогу ће се наћи репродукције свих изложених радова, опсежна биографија уметника, са потпуном библиографијом, посебно драгоценим документу јер се ради о сликару о чијем раду се још увек не зна довољнио јер не постоји сређена и обрађена грађа.

У оквиру пратећег програма изложбе организоваће се разговори, презентације и радионице на којима ће се говорити о личном доприносу Шиље Тодоровића београдском енформелу, његовим изложбама у Београду, Новом Саду и Нишу у времену промовисања енформела од 1963-67, о паралелама између југословенске и интернационалне уметничке сцене раних 60-их, културном амбијенту у коме је уметник стварао и живео, његовом интересовању за фудбал, итд. За потребе изложбе и едукативног програма истражиће се документација МСУ у Београду и филмски фондови РТС-а, Архив Југословенске кинотеке, Архив Филмских новости.
По узору на претходне изложбе из истоименог циклуса и ова поставка ће бити конципирана тако да ће се на њој поред изложених уметничких дела наћи и сегмент посвећен документарном материјалу, ликовним критикама и фотографијама уметника из фондова музеја и личне архиве, а биће приказане и пројекције видео и тв материјала које се односе на интервјуе са уметником и емисије посвећене енформелу, уметности и култури краја педесетих и раних шездесетих година минулог века.

Владислав Тодоровић Шиља (Крушевцу 1933) је Академију ликовних уметности завршио у Београду код професора Недељка Гвозденовића, 1959. Специјални течај је завршио 1961. Боравио на студијским путовањима у Италији и Француској. Самостално је излагао од 1959. у Чачку, Музеју примењене уметности у Београду (са З. Павловићем и Б. Протићем), 1961, Галерији Културног центра Београда (са Б. Филиповићем Филом), 1962, Галерији Коларчевог народног универзитета, 1964, Галерији Графички колектив и Месној галерији, Љубљана (са Вуласом и Тркуљом, 1965, Трибини младих, Нови Сад, Малој галерији, Ниш, 1967, Салону Музеја савремене уметности, Београд, 1968, Ликовној галерији Културног центра Београда, Београд, 1972, Галерија 73 у Београду, 1973, галерији КНУ у Београду,
1973/74, Ликовној галерији Културног центра Београда 1978, Галерији Сопоћанска виђења, Нови Пазар, 1985, Ликовној галерији Културног центра Београда, 1986, 1995. Галерији УЛУС у Београду, 1986. Излагао на колективним изложбама у земљи и у иностранству: на Октобарском салону, на Тријеналу југословенске савремене уметности у Београду, на Бијеналу младих у Ријеци, на изложби Енформел у Београду-Млади београдки сликари, Ликовна јесен у Сомбору, Ликовни сусрети у Суботици, у Месној галерији у Љубљани, Музеју савремене уметности у Скопљу, изложби УЛУС у Ослу, УП „Цвијета Зузорић“ у Београду. 1964. Добитник је Награде на ИИИ бијеналу младих у Ријеци 1964, Награде сликарске колоније Сићево и Награда на УЛУС-овој изложби „Светови маште“ у Београду 1965, Откупна награда на ВИИ међународној изложби у Бања Луци 1966. Умро је у Београду 1988. године.

Аутори концепције изложбе су Слободан Бода Ристић и Гордана Добрић

Текст Слободана Боде Ристића у каталогу изложбе

У Ликовној галерији Културног центра Београда, Кнез Михаилова 6

на изложби ВЛАДИСЛАВ ШИЉА ТОДОРОВИЋ, 1959-1966., одржаће се пратећи програм:

у петак, 17.9. у 14,30

Радионица на тему: Сликарска технологија, коју води мр Милутин Драгојловић

у петак, 17.9. у 18.00

Стручно вођење кроз изложбу, уз тумачење аутора Слободана Ристића и Гордане Добрић

у суботу, 18.9. у 12.00

Пројекција филма Поллоцк тхе Мовие, производња САД, 2002; улоге: Ед Харрис, Марциа Гаy Харден, 92′

у петак, 24.9. 2010. у 18.00

Пројекција филма Поллоцк тхе Мовие, производња САД, 2002; улоге: Ед Харрис, Марциа Гаy Харден, 92′

у суботу, 25.9.2010. у 12.00

Стручно вођење кроз изложбу, уз тумачење аутора Слободана Ристића и Гордане Добрић

у 13.00:

Пројекција филма Поллоцк тхе Мовие, производња САД, 2002; улоге: Ед Харрис, Марциа Гаy Харден, 92′

На радионици Сликарска технологија, која се организује у сарадњи са Основном школом „Радоје Домановић“ у Београда, са ученицима ВИИ и ВИИИ разреда, мр Милутин Драгојловић ће презентовати и демонстрирати најважније сликарске технике које се изучавају на базним студијама ликовне уметности. Том приликом полазнике ће упознати са тајном прављења боја и везива за акварел и пастел, прављења креона за цртање графитом, врстама рада у плакатној темпери, мешање боје са казеинским везивом и јајчаном темпером, представиће уљану технику и модалитете рада у техникама енформел сликарства.

Милутин Драгојловић је дипломирао и магистрирао сликарство на ФЛУ у Београду, код професора Стојана Ћелића. Предмет „Сликарске технологије“ предаје на истом Факултету од 1983. у звању редовног професора.

Loading...