Сликарство енформела: Мића Поповић, Вера Божичковић, Лазар Возаревић, радови 1959 – 1969

Ауторке изложбе су Јелена Стојановић и Гордана Добрић

Округли сто: ТЕМЕ У ЕНФОРМЕЛУ: ТЕРМИНИ, КРИТИКА, КОНТЕКСТ

Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/И
среда, 5. октобар, од 12-15 сати

Учествују: Јеша Денегри, Зоран Гаврић, Јелена Стојановић, Јован Деспотовић, Слободан Ристић, Весна Круљац, Биљана Томић, Милан Ристовић, Мирољуб Стојановић, Триво Инђић
Модератори: Сава Ристовић и Гордана Добрић

На изложбама сликарства Београдског енформела у Ликовној галерији КЦБ-а од 2007-2011. представљене су монографске поставке Зорана Павловића, Бранка Протића, Живојина Туринског и Шиље Тодоровића, са радовима из њихове најраније „енформел” фазе, када их је Лазар Трифуновић промовисао на историјској изложби 1962. као протагонисте овог авангардног сликарства на нашој сцени. На актуелној поставци представљене су слике Вере Божичковић, Миће Поповића и Лазара Возаревића, представника старије генерације уметника који су у »сликарство материје« ушли са претходним сликарским искуством, док су рани и радови Бранка Филиповића Фила били приказани на изложби 2000. године, када је публикована монографија о уметнику у издању Центра за савремену уметност у Београду.

Овај вишегодишњи програм завршава се разговором о уметничком и друштвеном феномену енформела у нашем послератном модернизму. На округлом столу „Теме у енформелу” бавићемо се наведеним питањима из различитих аспеката. Биће речи о улози Лазара Трифуновића у промовисању и именовању овог сликарског покрета код нас и његовим терминима на интернационалној сцени, значају ликовне критике у формирању и развоју овог сликарства и утицају „нове“ критике на формирање часописа »Уметност«, друштвеном и политичком контексту енформела, идеолошким и политичким моментима, вези сликарства енформела са „црним таласом“ у српској кинематографији, културној репрезентацији државе 60-их, периоду који је у савременој друштвеној историји СФРЈ означен као време либерарног и демократског социјализма.

У разговору учествују еминентни стручњаци, аутори изложби и студија у каталогу: др Јеша Денегри (Филозофски факултет, Београд), др Зоран Гаврић (Факултет примењених уметности, Београд) др Јелена Стојановић (Академија лепих уметности, Београд), Јован Деспотовић (уредник Трећег програма Радио Београда), Слободан Ристић (уредник Трећег програма Радио Београда), историчарке уметности мр Весна Круљац (Народни музеј, Београд) и Биљана Томић (уредник ликовног програма БИТЕФ-а и СКЦ-а), историчар др Милан Ристовић (Филозофски факултет, Београд), Мирољуб Стојановић (Филмски центар Србије) и социолог културе мр Триво Инђић, (уредник часописа „Право и друштво“).

Округли сто је конципиран као излагања стручњака на одређене теме а потом и као дијалог са публиком. Програм је отворен за јавност.

субота 24. септембар

12.00 – Ауторско вођење кроз изложбу

Сликарство енформела: Мића Поповић, Вера Божичковић, Лазар Возаревић, радови 1959 – 1969

У оквиру циклуса годишњих монографских изложби протагониста београдског енформела, од 2007-2010. године, у Ликовној галерији Културног центра Београда приказано је сликарство енформела Зорана Павловића, Бранислава Протића, Живојина Туринског и Владислава Шиље Тодоровића у њиховим раним уметничким фазама. На истом месту 2000. године, поводом изласка из штампе монографије Бранка Филиповића Фила, били су представљени рани и радови на папиру овог уметника од 1958-1966.

Полазећи од чињенице да је ликовни критичар Лазар Трифуновић промовисао ново сликарство апстрактне оријентације на београдској и југословенској сцени изложбом Млади сликари, која је одржана у управо у Галерији КЦБ-а 1962., намера организатора је била да се енформелу као уметничком али и културолошком феномену у српском послератном модернизму приступи са новим историзацијама и тумачењима различитих дискурса овог сликарства, сагледавајући индивидуалне доприносе уметника овом покрету са становишта савремених интерпретација критичара и теоретичара уметности попут Зорана Гаврића, Јеше Денегрија, Јована Деспотовића и Слободана Ристића.

Како је у досадашњим поставкама публика имала прилике да се упозна са енформелом уметника тзв „најмлађе генерације“ који су раних 60-их завршавали београдску Академију ликовних уметности, на овогодишњој изложби су представљени радови уметника из „старије сликарске генерације“ – Вере Божичковић Поповић, Миће Поповића и Лазара Возаревића који су, према Л. Трифуновићу ушли у енформел са раније стеченим сликарским искуством. У случају Вере Божичковић и Миће Поповића, то је био рад у Задарској групи а код Возаревића фигурација под утицајем Пикасовог кубизма.

У каталогу актуелне изложбе, у есеју Оглед о енформелу који се односи на сликарство Вере Божичковић Поповић и Миће Поповића, Јелена Стојановић указује на два важна момента у раду овог уметничког и брачног пара: на преламање естетике анти-лепог у сликама и филмској продукцији Миће Поповића, и снажну дефинисаност енформела Вере Божичковић у раној фази, која ће, потом, одредити њен ликовни израз и рад са бојама и материјом у целокупном сликарству. Возаревићеве „црне слике“ су, према виђењу Бојане Бурић, на плану поетике и сликарске технике усмерене на преиспитивање односа између традиционалне и модерне уметности. Његово генерисање нове слике апстрактне структуре подудара се се техничким иновацијама у раду, поетиком у којој се одсликавају атмосфера и ентеријер средњевековних манастира и икона, и специфично виђење кубизма.

Као и ранијих година изложбу ће пратити обиман каталог/књига са студијским текстовима, њиховим преводом на енглески, опсежнимм био-библиографијама уметника и репродукцијама изложених радова.

На отварању изложбе и поводом завршетка циклуса присутнима ће се обратити аутори пројекта проф. др Зоран Гаврић и кустоскиња Гордана Добрић.

Планирана су стручна вођења кроз изложбу – сваке суботе у 12 сати (17. и 24. септембар и 1. и 8. октобар ), и бројни пратећи програми који укључују разговоре о темама енформела у којима ће учествовали критичари и теоретичари уметности, историчари, социолози културе, уметници и филозофи.

Планирана је и пројекција забрањених филмова Миће Поповића док ће 21. септембра у 19 сати биће представљена нова монографија о Бранку Филиповићу Филу, издање Музеја Црне Горе.