СПИСИ О СУВРЕМЕНОМ КАПИТАЛИЗМУ, представљање нове књиге Растка Мочника

Издавач: Аркзин, Актив и Српско народно веће, Загреб
“Текстови у овој књизи труде се теоријски конзистентно и политички релевантно расправљати о горућим питањима садашњости. Произлазе из теоријске спознаје да дуги системски капиталистички циклус, који је почео у другој половици 19. стољећа, завршава у коначној кризи. Управљају се према политичком стајалишту да морамо израдити стратегију изласка из капитализма, јер ни могуће покретање новог циклуса ни могући аутоматски распад система не обећавају човјечанства вриједну будућност.
Теоријска и политичка димензија крижају се у „идеолошким облицима у којима људи“, како пише Марx „постају свјесни конфликта“ своје епохе и боре се. Теорија дјелује у двије димензије, обје повезане с „идеолошким облицима“.
С једне стране теорија идеолошкој свијести епохе омогућава да постане практична свијест, да почне активно посезати у протурјечја свога времена. Тај дио теоријске продукције према томе је негативан, чак деструктиван. Уништава, демистифицира идеолошке механизме помоћу којих се систем одржава и обнавља: укључиво са спонтаним идеологијама у систем заробљених искориштаваних и затираних маса. Али истовремено с раскривањем лажности идеолошких илузија, она показује и како те утваре придоносе одржавању и обнављању експлоататорског система. Теорија показује како се спонтане идеологије укључују у логику система.
У томе је друга страна теоријског рада: констатира и приказује логику система. Та је страна теоријске производње конструктивна: производи проблемско поље у којему је могуће схватити дјеловање система, укључујући и идеолошке механизме помоћу којих се систем одржава и обнавља. Обје стране теорије – деструктивна и конструктивна – догађају се истовремено, будући да теорија отклања идеолошки дискурс тако што идеолошко проблемско поље идеолошких појмова надомјешта теоријском проблематиком, коју организира помоћу теоријских концепата.“ Срећко Пулиг, уредник издања

Растко Мочник је професор „Теорије дискурса“ и „Епистемологије хуманистичких и друштвених наука“ на Универзитету у Љубљани, Словенија. Са звањем доцтор хонорис цауса, професор Мочник предаје савремене друштвене теорије (Глобализација у историјском контексту) на Пловдивском универзитету Паисиј Хилендарски, Бугарска. Мочник је један од најугледнијих, политички ангажованих интелектуалаца на просторима бивше Југославије. Докторирао је 1975. године у Паризу (Университé де Парис X – Нантерре), и потом, 1983. на Универтзитету у Љубљани. У оквиру Фулбрајтовог академског програма, 1985. је боравио на пост-докторским студијама на Беркли Универзитету (Университy оф Цалифорниа ат Беркелеy), САД. У периоду од 1987. до 1989. професор Мочник је био проректор на Универзитету у Љубљани. Поред бројних скупова, професор Мочник је организовао међународну конференцију „Покретљивост и солидарност у савременој Европи“ (Мобилитy анд Солидаритy ин Цонтемпорарy Еуропе). Објавио је већи број радова из политичке филозофије, социологије, семиологије, анализе дискурса, теорије идеологије, теорије књижевности и теоријске психоанализе. Главна дела су: Списи из хуманистике, Љубљана, 2009; Светска економија и револуционарна политика, Љубљана 2006; 3 Теорије: Институција, Нација, Држава, Београд, 2003; Суочавања: историје, транзиције, веровања, Панорама, Софија, 2001; Теорије за наше време: Клод Леви-Строс, Марсел Мос, Емил Диркем Магор, Скопје, 1999; Алтеркације: Алтернативни говори и екстравагантни чланци, Библиотека XX век, Београд, 1998; Колико фашизма?: расправе о посткомунизму, Аркзин, Загреб, 1995; Од речи до речи: расправа из филозофије језика, Љубљана, 1985; Истраживања за социологију књижевности, Љубљана, 1984; Месечево злато: семиолошка анализа поезије Францета Прешерна, Љубљана, 1980.
Последњих година се бави питањима глобализације, политичког и социјалног дискурса, теоријом когнитивног капитализма, теоријом идеологије и проблематиком Европе.
На Факултету за медије и комуникације у Београду је гостујући предавач на одсеку за постдипломске студије.