SRĐAN VELJOVIĆ „Devedesete“, fotografije

* Umetnički direktori Galerije Artget u 2017: mr Slađana Petrović Varagić i Miroslav Karić
Prva izložba u selekciji umetničkih direktora Galerije Artget u 2017. godini, istoričara umetnosti Slađane Petrović Varagić i Miroslava Karića, jeste izložba Devedesete Srđana Veljovića, po vlastitim rečima – fotografa i kulturnog radnika, koji je za deceniju i po prisustva na domaćoj umetničkoj sceni izgradio specifičnu autorsku poziciju intenzivnim praćenjem i dokumentovanjem različitih vidova kulturnog, društveno-aktivističkog, urbanog života prvenstveno Beograda, ali i Srbije i regiona.

Foto-projekat Devedesete, nastajao je u periodu vladavine Slobodana Miloševića, od 1987. godine (tj. od Osme sednice CK SKS, koja se može smatarti uvodom u kasniji raspad Jugoslavije), pa sve do 2000. godine i potonje političke promene i tranzicije. U svojevrsnoj hronici događaja, pojava i situacija, Veljović nastoji da zabeleži opštu sliku društva suočenog sa dramatičnim promenama, od svakodnevice svog neposrednog životnog i porodičnog okruženja do određenih kolektivnih prostora / zona ili malih pojedinačnih gestova nepristajanja, borbe i otpora politikama koje su nas sve zajedno uvele u okolnosti permanentnih kriza, nestabilnosti i neizvesnosti. Veljovićev fotografski rad sagledan u celini ima formu specifičnog vizuelnog istraživanja, upotpunjenog autorovim promišljanjem i samog medija fotografije odnosno značaja, moći, potencijala koji fotografija ima kao dokument i kao umetnički izraz u interpretacijama i razumevanjima društvenih realnosti.
Veljovićeve Devedesete po prvi put u Galeriji Artget dobijaju izvesnu integralnu javnu prezentaciju.
(iz teksta „Devedesete Srđana Veljovića“ Miroslava Karića i Slađane Petrović Varagić)

Veljović o Devedesetim
Serija fotografija Devedesete pokriva vreme od 1987. do 2000. godine, tačnije, period vladavine Slobodana Miloševića. Sve to vreme sam fotografisao, prilično učestalo. Posmatrajući ih iz perspektive 2017. godine, čini mi se da te fotografije spram tadašnje stvarnosti imaju manje dokumentaran, svedočeći odnos. Njima se više dokumentuje želja i napor za uspostavljanjem prostora normalnosti i slobode. To se moglo postići samo malim aktima subverzije, simboličkim činovima koji imaju sporedan, poprečan položaj spram prećutanog, nikad ispričanog narativa 1990-ih.
Okosnicu ove izložbe čine fotografije vezane za kontekst vojske, razvrstane u dve grupe: prva iz 1987–1988. godine – period JNA, i potonja iz 1999. godine – rat protiv NATO-a. Fiksirajući kontekst lako se uočava razlika koju je donelo vreme. I nepromenljivosti.
Prostor između ova dva momenta zauzimaju predstave situacija ispoljavanja društvenosti, subjektivnosti: slučaj kluba Industrija, iliti tehno-potkultura u Srbiji, splav Lukas – turbofolk, ulična akcija Saše Markovića Mikroba Žudnja za životom, Vilhelm Rajh, nedeljna spontana okupljanja – narodna veselja na Kalemegdanu.
Deo radova se odnosi na saradnju sa umetničkim kolektivima Ledart i Labin Art Express (LAE). U pitanju su bile akcije, intervencije u javnom prostoru izvođene koncem 1990-ih, dekade čijim su se učinkom neposredno bavile. Sumirajući značenja, uzroke i učinke, te slike simbolički, ali na veoma precizan način govore o vremenu.
Grupa fotografija u užem dokumentarnom smislu, notira određene prelomne situacije ovoga perioda. Tu je: 9.(10) mart 1991. godine, zatim granični kamen između Albanije i SFRJ na Prokletijama (maj, 1991) u momentu kada je postojalo izvesno da država prestaje da postoji, preko mečkara u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu 1993. godine sve do studentskih protesta iz decembra 1996. godine i uličnog izloga venčanica u centru Beograda.
Grupa fotografija koja na prvi pogled značajno odstupa od ostalih ukazuje na ono što prethodi, ono što je izgubljeno. Ukazuje na mesto odakle smo uskočili u devedesete.

Srđan Veljović (1968), fotograf i kulturni radnik. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS-a.
Realizovao projekte:
Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno-pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije-portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka.

Projekat podržao Forum ZFD (Ziviler Friedensdienst), Keln