Светски дан(и) поезије 2010: Шта је песма?

Организујући десети пут ову манифестацију и даље желимо да: поезија буде вест, да програми буду интерактивни (без публике нема ни ове манифестације), да се експериментише са поезијом у другим медијима, да се прикажу савремени песнички опуси, али и да увек водимо рачуна о традицији.

Светски дан поезије 2010.
Десети, јубиларни пут Културни центар Београда организује манифестацију посвећену поезији, и то чини готово од тренутка када је УНЕСКО, 21. МАРТ прогласио Светским даном поезије. Тог мартовског дана широм света поезија се промовише њеним читањем од стране самих песника, писањем, објављивањем, сусретањем песника и публике….да би се подсетило на то да је поезија, како рече Душан Матић – непрекидна свежина света.
Уместо једног, Културни центар Београда организује три песничка дана и то чини, пре свега, ради промовисања овог скрајнутог књижевног жанра и подсећања јавности на снагу и важност савремене песничке речи. Према мишљењу многих овдашњих, али и иностраних стваралаца, актуелна поезија у Србији је један од најаутентичнијих и најснажнијих уметничких израза на овим просторима, и поред тога што је на маргинама друштвеног и државног интересовања. Затим, мисија манифестације је да повеже песничке центре, као и саме песнике. Досадашње искуство показало је да је гостовање песника из других култура од пресудне важности . Због тога ће и овогодишње десете поетске свечаности , поред 40-так домаћих песника, различитих генерација и поетика, угостити и песнике из Немачке (Уве Колбе), Хрватске (Ервин Јахић), Македоније (Никола Маџиров) и Словеније (Луција Ступица), што београдској манифестацији даје међународни карактер. На крају, ту је и брига за духовно здравље нације – Давид Албахарија је једном приликом изјавио, призивајући енглеску пословицу да једна јабука дневно продужава живот, како једна песма дневно продужава духовни живот и оснажује ментално здравље. Због тога је Културни центар Београда од почетка ове године на свом сајту започео пројекат Песма на дан, на дар, поклањајућима посетиоцима сајта по једну песму дневно за дужи и лепши живот. У време све интензивнијих информативних притисака, којима су људи затрпани застрашујућом количином вести, дневних акција, реклама, пакета, попуста, поклона ….које не нуде никакво значење, а закрчују свакодневне умне активности, потребно је подсетити се да тај живот има и узвишеније тренутке и да није само јурњава од попуста до попуста или убијање времена између два пословна пројекта.
Једном речју Културни центар Београда као организатор ове манифестације жели да поезија буде вест, да програми буду интерактивни (без публике нема ни ове манифестације), да се експериментише са поезијом у другим медијима, да се прикажу савремени песнички опуси, али и да увек водимо рачуна о традицији.
Када је започео са организацијом Светског дана поезије давне 2001. окупивши песничка удружења /групе, песнике појединце и критичаре поезије, Културни центар Београда је осмислио и организовао вишедневно читање поезије, на класичан и на неконвенционалан начин, у жељи да овај жанр постане важна »вест« и врати своје место унутар све закрченијег јавног простора. Читања у Београду била су део тадашње синхроне акције читања поезије у 150 градова широм света, под покровитељством УНЕСКО-а, и имала су изражен ангажовани концепт. Један од производа овог догађаја било је јединствено електронско издање антологије песама песника из готово свих стопедесет градова света, у оквиру веб сајта www.диалогуепоетрy.орг, на енглеском и матерњим језицима.Теме, садржај и учесници наше манифестације су се временом мењали, као и места где се поезија изводила: од зелених пијаца, супермаркета, улица, тргова, градских аутобуса до кровова важних градских зграда.
Ове године Културни центар Београда биће централно и једино место одржавања београдских песничких свечаности обједињених кроз питање Шта је песма? , које ће поезију сместити у контекст њеног односа према другим медијумима –фиму, графитима, афоризмима, перформансу, музици (рокенролу), кабареу, чак и компјутерској презентацији – Песничкој пасошкој контроли. Отуда с правом питање Шта је песма? – та недоумица представља нит која повезује све програмске целине Светског дана поезије 2010.

*************************
Програми обележавања овогодишњег Светског дана поезије у знаку су питања: Шта је песма? На ово питање сваки песник, као и сваки читалац поезије, даје посебан одговор. И када се свесно не поставља, ово питање лебди изнад речи песама. Зачуђеност и запитаност над песмом која постаје наша кућа у језику, стишаност са којом у ову кућу улазимо и сета коју осећамо кад из ње излазимо, ослушкивање звукова, прозор који отварамо да бисмо осмотрили и неке друге, невербалне пределе, поруке које исписујемо не само на хартији, него и на екранима електронских апарата, и на зидовима те куће – неки су од начина да се на ово питање одговори.
Шта је то што нас је у једној песми дотакло и узбудило? Када и како то неке речи, које сваког дана употребљавамо не мислећи о њима, наједном постају песма? Када неки текст престаје да буде песма? Постоје ли границе које песму одвајају од не-песме? Колико је афоризам близу стиха, и може ли графит бити схваћен као стих? Одговор који неко да, па и неко од учесника овогодишњег светског дана поезије, не би требало да нас самог питања лиши. Јер питање: Шта је песма? можда је саставни део песме.
Војислав Карановић

У складу са овако разгранатим питањем Шта је песма? манифестација ће се одвијати кроз три програмске целине.
И КУЋА У ЈЕЗИКУ (ауторско читање + аутопоетички одговор)
У оквиру овог сегмента одржаће се неколико програма читања и тумачења поезије.
Поред разговора са модератором и читања сопствених стихова, песници ће одговарати и на питање: Шта је песма?, а биће анимирана и публика да такодје понуди свој одговор на ово питање.
ИИ ПОГЛЕД КРОЗ ПРОЗОР (примењена поезија)
Основна замисао ове програмске целине је да буде својеврстан поглед кроз прозор те Куће у језику. Било да се гледа напоље, ка оном простору где више нема речи (перформанси) или да је то, напротив, поглед кроз прозор у саму унутрашњост Куће у језику (тумачења и преводи песама). У овом сегменту наступиће они аутори који се такође баве поезијом, иако је не стварају на уобичајен начин. Суптилни тумачи поезије и преводиоци, перформери (Кајоко Јамасаки), музичари (поезија и рокенрол), режисери…
У оквиру овог дела биће одржан и завршни програм овогодишње манифестације: пројекција „распеваног документарца“ Октобарски салоне! Милоша Томића, као и певање и свирање поезије.
ИИИ РЕЧИ НА ЗИДУ – стих, афоризам, графити (активистичка поезија)
У овом делу програма наступиће песници наглашенијег ангажмана, односно они чија поезија делује субверзивно у датом културно-политичком контексту. Песници који о непосредној стварности пишу отворено и критички, или хуморно и пародијски, који пишу дрско и помало безобразно, али увек поетски засновано. Песници чије песме садрже неку врсту провокације.
Као додатак овом сегмету биће приказани делови филма До виђења, како сте? Бориса Митића и изложба и компјутерска презентација Песничка пасошка контрола (координатор Александар Гаталица).

Галерија Артгет, Трг Републике 5/И

петак, 19.март
Кућа у језику
12.00 – Отвореност, критичност?
Душко Новаковић и Радмила Лазић
Модератор: Војислав Карановић

Речи на зиду
17.30 – Песничка пасошка контрола
Изложба и компјутерска презентација

18.00 – Стих, графит, афоризам
Ђорђе Кубурић, Александар Баљак и Војислав Радовановић
Модератор: Гојко Божовић

Инсерти из филма До виђења, како сте? Бориса Митића

Поглед кроз прозор
20.00 – Поезија и рокенрол: Слободан Тишма, (Луна, Ла страда), Која (Шарло акробата, Дисциплина кичме), Дејан Вучетић (Даркwоод Дуб), Бојан Слачала (Стуттгарт онлине) и Борис Властелица (Репетитор)
Модератор: Марјан Чакаревић

субота, 20.март
Кућа у језику
12.00 – Два песника – две Антологије: Ервин Јахић (Хрватска) и Ненад Милошевић (Србија)

13.00 – Представљање песника гостију: Никола Маџиров и Луција Ступица.
Модератори: Ана Ристовић и Душко Новаковић

18.00 – Стишаност, сета?
Живорад Недељковић и Томислав Маринковић
Модератор: Саша Радојчић

20.00 – Вече страног песника: Уве Колбе (Немачка)
Модератор: Стеван Тонтић

недеља, 21.март
Поглед кроз прозор
12.00 – Гласови и тишина између два језика
Кајоко Јамасаки, песникиња и преводитељка
Модератор: Драган Бошковић

Речи на зиду
13.00 – Изазов стварности
Томислав Марковић и Предраг Чудић
Модератор: Владимир Арсенић

17.00 – Песникиње и песници новог сензибилитета:
Маја Солар, Драгана Младеновић, Тамара Шушкић,
Дејан Чанчаревић и Бојан Васић
Модератор: Марјан Чакаревић

Кућа у језику
19.00 – Читање поезије: Слободан Зубановић, Никола Вујчић, Даница Вукићевић, Ана Ристовић, Петар Матовић, Никола Маџиров, Луција Ступица, Ервин Јахић, Стеван Тонтић, Уве Колбе
Модератор: Васа Павковић

Дворана Културног центра Београда и ГАФé, Коларчева 6

Поглед кроз прозор
21.00 – Распевани документарац Октобарски салоне!– режија: Милош Томић (пројекција филма)
– Светски дане поезије! певање и свирање поезије (Драган Стојичевски, „Краљ Чачка“, Марија Балубџић, Жолт Ковач, Дубравка Ђурић и тајанствена и стидљива гитаристкиња).

Погледајте брошуру Светског дана поезије 2010.