SVETSKI DANI POEZIJE 2015: Čemu poezija?

U Beogradu i Požegi
SVETSKI DAN POEZIJE 2015: Čemu poezija?

Manifestacija Svetski dan(i) poezije 2015. koja će se kao koordinisana programska aktivnost realizovati u nekoliko institucija i na javnim mestima u Beogradu i Požegi, problematizovaće mesto i način vrednovanja savremene poezije u obrazovnom sistemu i medijima.

Uticaj književnosti i pisaca značajno je umanjen u savremenim društvenim sistemima, što nameće preispitivanje njihovih uloga u društvu. Neoliberalni koncepti, konzumeristički principi i medijski imperativ „ozabavljene kulture“ dodatno su udaljili književnost, a posebno poeziju, kao uostalom i mnoge druge umetničke i humanističke prakse, iz referencijalnog polja javnosti (izdavaštvo, mediji, vidljive kulturne manifestacije…). Čak i u obrazovnom sistemu kao, čini se, jedinom vidljivom segmentu društva u kojem je poezija prisutnija (zahvaljujući obavezi propisanoj kurikulumom), pesništvo se tretira u najvećoj meri kao istorijska kategorija. Manifestacija Svetski dan(i) poezije 2015. postaviće stoga javno pitanje zašto su (srpski) školski programi nastave književnosti anahroni u odnosu na potrebe mladih ljudi, kao i u odnosu na aktuelnu kvalitetnu poetsku produkciju. Pristup proučavanju književnosti u današnjem srednjoškolskom obrazovanju u Srbiji uskraćuje praćenje savremene pesničke scene koja je po jeziku i odnosu prema stvarnosti najbliža mladima, što je čini pogodnom za prenošenje određenih poruka, za izgrađivanje veštine pisanja, odnosno književnog ukusa, za bolje samorazumevanje, kao i za senzibilizaciju mladih u pravcu boljeg razumevanja (prednosti i problema) suživota u društvenoj zajednici. Pobrojani razlozi samo su delimičan odgovor na ovogodišnji slogan – pitanje „Čemu poezija?“. Navedeni potencijali i osobine savremene poezije potpuno su neiskorišćeni. Školski sistem je ujedno najširi krug potencijalnih aktivnih čitalaca, iz kojeg se formiraju i budući autori. Stoga će Svetski dan(i) poezije predstaviti pesnikinje, pesnike, kritičarke i kritičare, teoretičare kulture ali i aktiviste u domenu obrazovanja i kulture od kojih su neki i sami deo obrazovnog sistema, verujući u društvenu produktivnost osavremenjenih nastavnih planova i metodologija rada „sa“ i „na“ poetskim/književnim tekstovima.

Dosadašnja izdanja ovog festivala omogućavala su da se poezija, osim u oficijelnim institucijama kulture, čuje/izgovori/odigra i ispred zgrada u kojima su nastajala najznačajnija dela srpske književnosti, na ulicama, trgovima, krovovima zgrada, pijacama, u parkovima, supermarketima, prodavnicama odeće, javnom prevozu, gradskom Planetarijumu… Ove godine pesnici će kreirati atmosferu u kojoj su mladi ljudi glavni protagonisti, na mestima gde provode najviše vremena, a to su, pre svega pomenute škole, ali i u nekim od beogradskih klubova – prostorima koje mladi posećuju sa najviše strasti i interesovanja.

Druga fokus-tema ovogodišnje manifestacije biće medijska slika kulture, odnosno poezije. Javni diskurs o prisustvu i tretmanu sadržaja književnosti/poezije na televiziji, radiju i u štampanim medijima smatramo neophodnim uprkos činjenici da u aktuelnom ekonomsko-političkom trenutku u Srbiji koju karakteriše izrazita komercijalizacija medija i sumnja javnosti u vezi sa postojanjem/nepostojanjem cenzure, ovakva pitanja mogu delovati neproduktivno. Stoga će ovaj festival ugostiti i one inostrane autorke i autore čiji je deo aktivnosti usmeren ka povećanju prostora za poeziju i književnost u medijima (televizija, radio, štampani mediji), na digitalnim društvenim mrežama, odnosno kroz standardne štampane književne magazine koji, u evropskim razmerama, imaju velike tiraže.

Inostrani učesnici manifestacije 2015:
Aleš Debeljak (Slovenija), Adam Boržič/Adam Borzicz (Češka), Tadeuš Dambrovski/Tadeusz Dobrowski (Poljska), Kozmin Perta/Cosmin Perta (Rumunija), Nikola Madžirov (Makedonija), Jolanda Kastanjo/Yolanda Castaño (Španija), Arvis Viguls/Arvis Viguls (Letonija), Mariana Jungmajer/ Marianne Jungmaier (Austrija), Tomas Havlik/Tomas Havlik (Austrija), Ketrin Homstrejt/ Kathrin Hoemstreit (Austrija), Markus Dejzenberger/Markus Deisenberger (Austrija), Deidra Malruni /Deidre Mulrooney (Irska) i Đani-Gregori Forne/ Gianny-Gregory Fornet (Francuska).

Učesnici manifestacije su i brojni autori iz Srbije.

PROGRAM MANIFESTACIJE