СВЕТСКИ ДАНИ ПОЕЗИЈЕ 2015: Чему поезија?

У Београду и Пожеги
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ 2015: Чему поезија?

Манифестација Светски дан(и) поезије 2015. која ће се као координисана програмска активност реализовати у неколико институција и на јавним местима у Београду и Пожеги, проблематизоваће место и начин вредновања савремене поезије у образовном систему и медијима.

Утицај књижевности и писаца значајно је умањен у савременим друштвеним системима, што намеће преиспитивање њихових улога у друштву. Неолиберални концепти, конзумеристички принципи и медијски императив „озабављене културе“ додатно су удаљили књижевност, а посебно поезију, као уосталом и многе друге уметничке и хуманистичке праксе, из референцијалног поља јавности (издаваштво, медији, видљиве културне манифестације…). Чак и у образовном систему као, чини се, једином видљивом сегменту друштва у којем је поезија присутнија (захваљујући обавези прописаној курикулумом), песништво се третира у највећој мери као историјска категорија. Манифестација Светски дан(и) поезије 2015. поставиће стога јавно питање зашто су (српски) школски програми наставе књижевности анахрони у односу на потребе младих људи, као и у односу на актуелну квалитетну поетску продукцију. Приступ проучавању књижевности у данашњем средњошколском образовању у Србији ускраћује праћење савремене песничке сцене која је по језику и односу према стварности најближа младима, што је чини погодном за преношење одређених порука, за изграђивање вештине писања, односно књижевног укуса, за боље саморазумевање, као и за сензибилизацију младих у правцу бољег разумевања (предности и проблема) суживота у друштвеној заједници. Побројани разлози само су делимичан одговор на овогодишњи слоган – питање „Чему поезија?“. Наведени потенцијали и особине савремене поезије потпуно су неискоришћени. Школски систем је уједно најшири круг потенцијалних активних читалаца, из којег се формирају и будући аутори. Стога ће Светски дан(и) поезије представити песникиње, песнике, критичарке и критичаре, теоретичаре културе али и активисте у домену образовања и културе од којих су неки и сами део образовног система, верујући у друштвену продуктивност осавремењених наставних планова и методологија рада „са“ и „на“ поетским/књижевним текстовима.

Досадашња издања овог фестивала омогућавала су да се поезија, осим у официјелним институцијама културе, чује/изговори/одигра и испред зграда у којима су настајала најзначајнија дела српске књижевности, на улицама, трговима, крововима зграда, пијацама, у парковима, супермаркетима, продавницама одеће, јавном превозу, градском Планетаријуму… Ове године песници ће креирати атмосферу у којој су млади људи главни протагонисти, на местима где проводе највише времена, а то су, пре свега поменуте школе, али и у неким од београдских клубова – просторима које млади посећују са највише страсти и интересовања.

Друга фокус-тема овогодишње манифестације биће медијска слика културе, односно поезије. Јавни дискурс о присуству и третману садржаја књижевности/поезије на телевизији, радију и у штампаним медијима сматрамо неопходним упркос чињеници да у актуелном економско-политичком тренутку у Србији коју карактерише изразита комерцијализација медија и сумња јавности у вези са постојањем/непостојањем цензуре, оваква питања могу деловати непродуктивно. Стога ће овај фестивал угостити и оне иностране ауторке и ауторе чији је део активности усмерен ка повећању простора за поезију и књижевност у медијима (телевизија, радио, штампани медији), на дигиталним друштвеним мрежама, односно кроз стандардне штампане књижевне магазине који, у европским размерама, имају велике тираже.

Инострани учесници манифестације 2015:
Алеш Дебељак (Словенија), Адам Боржич/Адам Борзицз (Чешка), Тадеуш Дамбровски/Тадеусз Доброwски (Пољска), Козмин Перта/Цосмин Перта (Румунија), Никола Маџиров (Македонија), Јоланда Кастањо/Yоланда Цастаñо (Шпанија), Арвис Вигулс/Арвис Вигулс (Летонија), Мариана Јунгмајер/ Марианне Јунгмаиер (Аустрија), Томас Хавлик/Томас Хавлик (Аустрија), Кетрин Хомстрејт/ Катхрин Хоемстреит (Аустрија), Маркус Дејзенбергер/Маркус Деисенбергер (Аустрија), Деидра Малруни /Деидре Мулроонеy (Ирска) и Ђани-Грегори Форне/ Гианнy-Грегорy Форнет (Француска).

Учесници манифестације су и бројни аутори из Србије.

ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ